BDP je porastao 3,8 odsto, ali je uvoz prestigao izvoz za 2,1 milijardu evra: Rastemo uz građevinarstvo i potrošnju

Državni zavod za statistiku objavio je da je realni rast BDP-a u 2025. godini bio 3,8 odsto, a nominalno je ekonomija porasla za 7,1 odsto i dostigla 1.105 milijardi denara, odnosno oko 17,95 milijardi evra. Po stanovniku to je 9.859 evra. Podaci su preliminarni, a vesti ćete čitati kao uspeh. Kad se otvori tabela, slika je složenija.

Prvo, razlika između dve brojke je poskupljenje. Ekonomija nije proizvela 7,1 odsto više, nego je vrednost proizvedenog porasla za toliko, delimično zato što je sve skuplje. I drugo, 9.859 evra nije nikakav prihod po građaninu. To je ukupna vrednost podeljena brojem stanovnika, a ne ono što završi u nečijem džepu. Pitajte nekog na kafi da li je lani zaradio toliko.

Investicije u osnovna sredstva porasle su nominalno za 9,6 odsto, na oko 4,31 milijardu evra. Od toga je oko 2,33 milijarde evra, ili približno 54 odsto, završilo u građevinskim radovima, od čega oko 773 miliona evra u stambenoj izgradnji. Za mašine i opremu otišlo je 1,56 milijardi evra. Građevinarstvo je u trećem tromesečju raslo 21 odsto, a prerađivačka industrija 2,5 odsto. Takva razlika nije brojka za računovođe. Ona govori šta se zapravo gradi.

Finalna potrošnja zauzima 80,7 odsto BDP-a, a samo domaćinstva potrošila su oko 11,69 milijardi evra. Izvoz je dostigao oko 10,91 milijardu evra, uvoz oko 13 milijardi. Razlika od približno 2,1 milijardu evra cena je toga što više kupujemo nego što prodajemo.

Trgovinski deficit nije problem sam po sebi, ako se uvoze mašine koje će sutra proizvoditi. Pitanje je šta se uvozi i šta ostaje kod kuće posle kupovine. Ekonomija koja najviše stvara u trgovini, transportu i ugostiteljstvu, sa 19,9 odsto dodate vrednosti, raste dok neko troši.

Rast od 3,8 odsto je stvaran i nije mali. Ali jedan stan i jedna fabrika u statistiku ulaze kao investicija, a samo jedno od njih posle nekoliko godina zapošljava i izvozi. Ko će praviti tu razliku, i da li je iko uopšte meri?