Budžet 2027: 45 milijardi denara deficita, nova pozajmica za staru evroobveznicu, a ministarka obećala da će dug ostati ispod 60 odsto BDP-a

Vlada je 30. oktobra usvojila Predlog budžeta za 2027. godinu: prihodi od 395,4 milijarde denara, rashodi od 440,4 milijarde i deficit od 45 milijardi denara, odnosno 3,5 odsto BDP-a. Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska obećala je i da će javni dug biti ispod 60 odsto i na kraju ove i sledeće godine.

Prezentacija zvuči kao napredak. Ove godine, posle drugog rebalansa, deficit je 46,3 milijarde denara ili oko 4,1 odsto BDP-a. Ali razlika od 1,3 milijarde denara nije revolucija. Pad procenta u velikoj meri zavisi od toga da li će BDP porasti prema projekcijama, a one su realan rast od 3,8 odsto i inflacija od 3,2 odsto. Ako jedna od njih odstupi, odstupa i priča o konsolidaciji.

Odakle novac

Poreski prihodi planirani su na 223,1 milijardu denara, rast od 6,4 odsto, bez promene smera poreske politike, nego uz bolju naplatu i više digitalizacije. Sve su to fraze koje svaki ministar zna napamet. Sama Dimitrieska-Kočoska kaže da su najpesimističniji bili kod akciza, povećanih za 1,5 milijardi denara, i da sledeće godine imaju još 1,5 milijardi denara za vraćanje od solidarnog poreza. Krivicu za to prebacila je na prethodnu vladu.

Približno polovina rashoda, 220,8 milijardi denara, odlazi na socijalne transfere. Samo za penzije predviđeno je 123,8 milijardi denara, rast od 4,8 odsto. Zdravstvo dobija 3,9 milijardi više, a za odbranu je planirano 2 odsto BDP-a.

Kapitalni rashodi i stara pozajmica

Za kapitalne rashode predviđeno je 40,8 milijardi denara, nešto iznad 9 odsto ukupnih rashoda. Vlada koja se hvali razvojnim budžetom treba da odgovori na jedno pitanje: koliko će se tog novca zaista potrošiti na puteve i pruge? Drugi rebalans za 2026. smanjio je i prihode i kapitalne investicije, a da nije istovremeno smanjio deficit, a Fiskalni savet upozorio je da viši deficit sve više finansira tekuću potrošnju.

U 2027. dospeva i evroobveznica od 500 miliona evra izdata u martu 2023. godine. Znači novo zaduživanje neće pokrivati samo novi deficit, nego i vraćanje starog duga. Obećanje o dugu ispod 60 odsto zavisi i od toga koliko će BDP porasti. Pravi test ovog budžeta nije danas, na konferenciji za štampu, nego na kraju 2027, kad će planirano morati da se uporedi s realizovanim.