Mickoski penzijskim fondovima kaže „slabi preduzetnici”: 1,5 odsto prinosa naspram 5,03 odsto u zvaničnom izveštaju, a u igri je 3,5 milijardi evra

Hristijan Mickoski izašao je sa brojkom i sa uvredom. Brojka je 1,5 odsto, koliko, prema njemu, donose privatni penzijski fondovi umesto obećanih oko 5 odsto. Uvreda je „slabi preduzetnici”. Izgovorene su na otvaranju gradilišta kanalizacije u Jurumleriju, a iza njih stoji oko 3,5 milijardi evra ušteđevine više od 640.000 građana.

„Ležanjem ne može, ili će se raditi, zasukaće rukave, ili više ne može ovako kako su stvari dosad funkcionisale”, poručio je premijer. Vlada, kaže, razmatra hibridno rešenje u kojem će građani sami odlučivati da li će uplaćivati samo u državni PIOM ili i u privatni fond. Spomenuo je i dva teža scenarija: potpunu nacionalizaciju drugog stuba, kao u Mađarskoj i Poljskoj, i privremeno zaustavljanje uplata po skandinavsko-baltičkom modelu. Konačne odluke nema, a najavljena je javna debata.

Čija je brojka tačna?

Tu počinje problem. Prema zvaničnom izveštaju Agencije za superviziju kapitalno finansiranog penzijskog osiguranja (MAPAS) za 2024. godinu, prosečan godišnji nominalni prinos obaveznih fondova od 2018. do 2024. bio je 5,03 odsto. Najnoviji podaci agencije, na koje se pozivaju društva, pokazuju prosečan godišnji prinos iznad 5,5 odsto.

Ali ni fondovi nemaju šta da slave. Izveštaj MAPAS-a pokazuje da je realni prinos, kad se oduzme inflacija, bio samo 0,16 odsto. Drugim rečima, inflacija je pojela gotovo celu dobit. Dakle premijer je u pravu da ljudi dobijaju malo, ali nije objasnio odakle mu 1,5 odsto, za koji period i za kakvu vrstu prinosa. Kad iza brojke ne stoji metodologija, brojka je argument za tribinu, a ne za reformu.

A država?

Mickoski govori kao da je drugi stub privatni problem. Državni zavod za reviziju javio se s drugačijom pričom: prenos doprinosa iz PIOM-a privatnim fondovima kasnio je u proseku po dva meseca, a 27. februara 2026. godine neraspoređeno je bilo 2,59 milijardi denara, odnosno oko 42 miliona evra. Novac koji nije stigao na račune ne investira se i ne donosi prinos. Koliko je „slabog” prinosa krivica društava, a koliko državnog šaltera? Na to pitanje zasad nema odgovora.

Druga važna brojka je ona koja objašnjava zašto 3,5 milijardi evra izgleda tako primamljivo. Za širu penzijsku konstrukciju u 2026. godini, prema direktoru PIOM-a Nikoli Memovu, iz budžeta je potrebno oko 64 milijarde denara, odnosno preko jedne milijarde evra. Deficit je velik, kapitalne investicije se rebalansom smanjuju, a šest procentnih poena bruto-plate svakog meseca odlazi van domašaja državne kase.

Brzo olakšanje, dug teret

Profesor Dejan Trajkovski izračunao je efekat: eventualno prebacivanje oko tri milijarde evra iz privatnih fondova u državni pokrilo bi penzije bez dodatnih dotacija približno tri godine. Posle toga novca nema, a obaveza prema budućim penzionerima ostaje i postaje veća. To je olakšanje za današnju vlast i teret za onu posle nje.

Mickoski uverava da prikupljena sredstva ostaju vlasništvo osiguranika. Društva, pak, podsećaju da je novac lična imovina i da se nasleđuje, i umesto ukidanja traže multifondove i širi prostor za investiranje. Agencija MAPAS se zasad ne izjašnjava.

Izbor za građane zvuči demokratski. Ali izbor bez jasne brojke za prinos, bez odgovora šta se dešava s novcem već prikupljenim na računima i bez revizije sopstvenog kašnjenja PIOM-a nije sloboda. Pre javne debate Vlada treba da objavi metodologiju iza svojih 1,5 odsto. Ako brojka izdrži, izdržaće i debatu.