Kad je Kraljica Letisija izašla u Barselonu sa čaton-ogrlicom Viktorije Evgenije i njoj pripadajućim obetkama, to nije bio modan izbor - bila je institucionalna poza. Ogrlica je deo osum parčića nakita nasleđen od Viktorije Evgenije, poslednje kraljice starog španskog režima, koji predstavljaju moćni sistem "joyas de pasar" - ukrasi koji ne pripadaju ličnosti, već poziciji.

U testamentu Viktorije Evgenije piše da nakit treba da ide kod njenog sina Huana de Burbon, koji ga je predao Huan Karlosu, koji na kraju je stigao kod Felipe VI i Letisija. Nisu ukrasi - pravni objekti koji putuju kroz generacije.

Kolekcija ima osum parčića, a najprepoznatljiva je tijara Fleur-de-Lis od 1906, koju je Letisija nosila samo šest puta od 2017. 37-perlena ogrlica sa ruskim perlama bila je poklon od Alfonso XII u 1878. Dve čaton ogrlice su svadbeni poklon od Alfonso XIII. Čaton obetke su njen najfrekventniji izbor od ove zbirke.

Ima i parčića koje Letisija nikada nije nosila - četiristranska perlena ogrlica sedi u trezoru, neiskusena. Isto i sa Kraljicom Sofijom. Nakit ne samo što putuje kroz kraljice - odlučuje sam kad će se pojavi.

Za Balkan ove priče zvuče kao strani reklamen katalog. No nisu: ovo je ono što institucije presmetuvaju kao istinsko bogatstvo - ne pari, već nasleden simbol koj joj dokazuje liniju vlasti. Makedonski problem je sličen, samo suprotan - ne znamo gde su nam krstovi od 19. veka, ni ko gi nasledio ikone što izgubene su po državni arhivi.