Grčki pastićo je lazanja bez italijanskog pasoša - makaroni, mleveno meso, i debeo sloj bešamela koji se pretvara u zlatno-kafenu koru u rerni. Začinjavanje sa cimetom, muskatnim oraščićem i karanfilom u sosu, koje ne liči na ništa drugo, i koje se u grčkim kućama pravi za praznik, ne za svaki utorak.

Istorija je mlađa od onoga što se misli. Bešamel nije tradicionalno grčka sastojka - uveo ga je u grčku kuhinju kuvar Nikolaos Tselementes u ranom 20. veku, posle povratka sa studija u Beču i Parizu. To je i razlog zašto je bešamel, koji tehnički je francuski, danas prepoznatljiv kao grčki. Klasici kulture migriraju.

Recept za četvoricu je jednostavan. 400 grama dugačkih šupljih makarona (pastićo br. 2 ili bukatini), 500 grama mlevenog mesa (teleće ili jagnjeće), crni luk, konzervirani paradajz, polovina čaše crveno vino. Za začin: pola kašičice cimet, muskatni oraščić i karanfil. Za bešamel: 1 litar mleko, 80 grama putera, 80 grama brašno, 2 žumanca. Sirevanje na vrhu.

Tehnika je ono što deli dobar pastićo od običnog. Aki Petrecikis, grčki šef sa milion sledbenika, insistira: "Bešamel treba da je gust ali tečan i svilen, postignut sa puterom i žumancetom na kraju." Džejmi Oliver preporučuje da se meso ostavi malo da se karamelizuje, i kvalitetno crveno vino. Dajan Kočilas, autorka grčke kulinarske biblije, dodaje trik: pomešajte pasat sa rendanim sirevanjem i belance od jajceta - rezultat su čisti, čvrsti komadi po sečenju.

Za balkansku kuhinju pastićo je bliska rodbina. Ista logika kao naša musaka, ali sa pastom umesto krompira. 180°C, 35-40 minuta, i ostavite ga da se odmori pre seče. Ne sečite vrelo - raspada se. Ne sečite hladno - gubi sjaj. Toplo-mlako, kako se seče i baba - to je granična linija između jedenja i sastojbe.