Ruska bomba na autobusku stanicu u Kramatorsku odnela 33 života, a istog dana dronovi pogodili najveću rusku rafineriju, 2.500 kilometara od Ukrajine

Ujutru 8. oktobra ruska navođena bomba pala je na autobusku stanicu u Kramatorsku. Prvi izveštaji govorili su o 30 poginulih, a Državna služba za vanredne situacije kasnije je saopštila 33 mrtvih i 18 ranjenih. Pogođena su dva autobusa - požar je zahvatio i njih i okolinu, a na fotografijama koje je objavio guverner Donjecke oblasti Vadim Filaškin vidi se najmanje jedan autobus izgoreo do metala.

„Rusi gađaju civile. Autobus pun putnika za njih je privlačna meta upravo zato što jednim pogotkom mogu da ubiju što više ljudi”, izjavio je Filaškin. To nije retorika čoveka koji traži saosećanje - to je opis metode. Vojne uprave Kramatorska i Slavjanska posle napada naredile su potpuno obustavljanje javnog prevoza. Grad koji živi na liniji fronta sada ostaje i bez autobusa.

Ovo nije prvi udar na autobus u gradu. Dana 2. oktobra, oko 7 ujutru, ruski FPV dron pogodio je putnički autobus na redovnoj liniji, a dvoje putnika je ranjeno. Za šest dana - od drona na jedan autobus do bombe na celu stanicu. Kad je obrazac ovako jasan, pitanje „da li je namerno” više nije pitanje.

Dan se nije zaustavio na Kramatorsku. Prema guverneru, u ostatku Donjecke oblasti do jutra su poginule još četiri osobe, a šest je ranjeno. Ruske snage su za 24 sata 31 put granatirale naseljena mesta u regionu, a sa prve linije evakuisano je 256 ljudi, među njima 32 dece. Noć pre toga Rusija je poslala 142 drona „Šahed” ka Ukrajini, a ukrajinsko vazduhoplovstvo tvrdi da je 126 od njih oboreno ili elektronski onesposobljeno.

Omsk, 2.500 kilometara dalje

Nekoliko sati posle napada, eksplozije su odjeknule u najvećoj rafineriji nafte u Rusiji, u Omsku. Lokalni stanovnici prijavili su najmanje dve detonacije i dim iznad postrojenja, a guverner Omske oblasti Vitalij Hocenko potvrdio je da protivvazdušna odbrana dejstvuje protiv napada bespilotnim letelicama. Na aerodromu u Omsku privremeno su ograničena poletanja i sletanja.

Rafinerija se nalazi više od 2.500 kilometara od Ukrajine, iza Urala. Nije prvi put na meti - u julu je isto postrojenje pogođeno ukrajinskim dronovima i rad je potpuno obustavljen. Iste noći, prema prvim informacijama, požari su izbili i u rafinerijskom kompleksu „Gazprom Neftehim Salavat” u Baškortostanu i u fabrici „Sasta” u Rjazanskoj oblasti.

Rafinerija naspram autobuske stanice

Tu je razlika koja ne sme da se izgubi u brojkama. Jedna strana gađa rafinerije - mašinu koja puni ratnu kasu Kremlja. Druga gađa autobusku stanicu punu ljudi. Obe su vesti od istog dana, ali nisu ista stvar, koliko god lako zvučala formula „eskalacija sa obe strane”.

Kramatorsk je, zajedno sa Slavjanskom, severno sidro ukrajinskog odbrambenog pojasa u Donbasu. Od 2014. godine, otkako je Donjeck pao pod kontrolu proruskih snaga, grad je de fakto administrativni centar oblasti. Ako padne, teren na zapadu je otvoren i teško odbranjiv - zato ruska vojska mesecima pokušava da mu se približi. A dok front stoji, bombe padaju tamo gde ljudi čekaju autobus.

Balkan zna šta znači kad pijace, redovi za hleb i autobusi postanu mete, a svet broji mrtve i čeka da neko kaže „stop”. Koliko još autobusa treba da izgori da bi ta reč konačno bila izgovorena?