Nezaposlenost pada, stanovništvo isto: vodovod, Onkologija i rat koji nalazi novu adresu

Nezaposlenost pada, stanovništvo isto

Broj koji vlada voli bio je dobar ove nedelje: nezaposlenost je pala sa 12,5 na 11,3 odsto, uz 17.000 novih zaposlenih. Iste nedelje stigao je i broj koji niko ne voli: Mickoski je izračunao da bi za dvadeset godina moglo da nedostaje 250.000 stanovnika - skoro pola Skoplja. Dva broja nisu protivrečna. Jedan meri platu onih koji ostaju, drugi broji one koji su već otišli.

A zašto odlaze, čita se u cenama. Stan od 60 kvadrata ranije je koštao 80.000 evra, sada preko 150.000 - evropske cene na makedonsku platu. Sindikat je pak izračunao da za dostojan život četvoročlane porodice treba oko 70.000 denara mesečno, što je daleko iznad prosečne plate. Kad se račun ne sklapa, ljudi ne čekaju analizu - kupuju kartu. Novi vrtić u Kozlu i 412 novih radnih mesta u Tetovu jesu odgovor - ali samo ako se otvore na vreme i ako prva plata zaista stigne.

Ista voda, isto saopštenje

Ako želite da vidite državu kako funkcioniše u malom, gledajte vodovod. Ove nedelje Centar, Čair i Gazi Baba ostali su ceo dan bez vode, u Kiseloj Vodi iste ulice dobile su isto saopštenje kao i ranije, a u Saraju, Sopištu i Petrovcu ceo radni dan nije bilo struje. Kvar je uvek nov. Mreža pod njim je ista.

Ponegde problem nije prekid, već sama voda. U bitoljskom kraju 6.000 stanovnika pije vodu sa fekalnim zagađenjem - 87 odsto uzoraka neispravno, na 200 metara od table grada. A Debrešani decenijama izlaze pred opštinu sa praznim vedrima. Kad sanacija skoro uvek padne onda kad građani najmanje mogu da se snađu, pitanje više nije da li će vodovod pući, već koliko dugo jedno selo sme da ostane žedno pored vode.

Pare su nađene, odgovor nije

Institucije su ove nedelje pokazale da znaju da nađu pare. Revizija Centara za socijalni rad pokazala je 10,7 miliona denara isplaćenih bez osnova, dok dete sa invaliditetom mesecima čeka lekarsku komisiju. Funkcioneri fudbalskog saveza u Valandovu su pod istragom za 1,35 miliona kroz lažne klubove i izmišljene utakmice. SDSM optužuje za tendersku mrežu od miliona gde jedni dodeljuju, drugi broje, a firme ostaju iste.

Samo, naći pare nije isto što i odgovoriti. Optuženi za 36 miliona u Onkologiji izlaze na slobodu uz jemstvo - hipoteka vraća imovinu u budžet, ali ne vraća poverenje da će lek stići tamo gde je najpotrebniji. Revizija zaključuje, istraga se otvara, jemstvo se plaća. Račun se naplatio svuda, osim tamo gde je zabolelo - kod pacijenta, kod deteta koje čeka.

Rat koji je bio „daleki"

Ovih meseci učili smo reč „daleki" za rat. Ove nedelje ta reč se ponovo olabavila. Zelenski je odobrio udare na beloruske rafinerije, otvarajući novi front koji se retko lako zatvara. Moskva gori po drugi put za tri dana, sa pogođenom rafinerijom i zatvorenim aerodromima. Svake nedelje front pronalazi novu adresu.

A neke od tih adresa su kućni pragovi. U Poljskoj je ubijen karikaturista koji je crtao Putina - čovek čije je jedino oružje bila olovka. U Libanu je izraelski ministar pozvao celu zemlju da gori, a kad vrh vlasti poziva na vatru, sporazumi gore prvi. Balkan dobro zna tu logiku: rat „negde daleko" ima naviku da nađe kraći put do kuće nego što mislimo.

Na terenu, ista bol

I dok se sve ovo odvijalo, otvorilo se i Svetsko prvenstvo - mesto gde je, bar na devedeset minuta, trebalo da se odmorimo od teških vesti. Nije sasvim uspelo. Mesi je postigao het-trik, a Hrvatska je pala od Engleske već na otvaranju. Nemačka je zapalila 7:1, a Ronaldo je za nedelju dana prešao od heroja do tereta.

Bilo je i svetle tačke koja nije došla prerušena u poraz: makedonski košarkaši osvojili su srebro u basketu 3x3. Kontrast je cela poenta. Jedna nedelja u kojoj je čak i sport, to poslednje utočište od vesti, nosio balkansku boju - ponekad srebrnu, češće gorku.

Različiti naslovi, različite adrese - vodovod, budžet, front, semafor. Ali logika ispod njih je ista: sistem zna da izmeri, da najavi i da pošalje saopštenje. Samo još uvek uči da odgovori. Zato iz nedelje u nedelju brojimo šeme, ne da bismo se navikli na njih, već da bismo ih prepoznali ranije sledeći put.