Ni Ibica ni Sardinija: sedam nepoznatih ostrva Evrope bez gužve

Ibica, Sardinija i Santorini su siguran izbor, ali ne i jedini. Rasuta po Sredozemnom i Atlantskom okeanu, postoje ostrva s bistrom vodom, dramatičnim stenama i selima gde vreme teče sporije, a bez gužvi koje guše poznata letovališta. Evo sedam koja vredi upoznati pre svih ostalih.

Zakintos (Grčka)

Nakon nešto više od sata leta iz Atine, Zakintos otkriva svoje stene, zelene ravnice i preko 120 kilometara obale u Jonskom moru. Umesto belih kuća Kiklada, ovde dominiraju neoklasične zgrade, tvrđave i crkve iz venecijanske prošlosti. Najpoznatija je plaža Navajo, do koje se stiže samo morem, gde leži slavni brod potonuo osamdesetih. Najbolji pogledi su s okolnih stena.

Bel Il an Mer (Francuska)

Najveće od bretonskih ostrva, samo 45 minuta trajektom iz Kibrona, opravdava svoje ime. Divlja atlantska obala sa stenama spaja se s pedesetak plaža i tirkiznih uvala. Putovanje počinje kod Le Palea s njegovom tvrđavom Voban, nastavlja se do pristaništa Sozon s fasadama u pastelnim bojama i do stena Por-Koton, koje je Klod Mone ovekovečio na platnu. Da bi osetio suštinu, treba prošetati ili voziti bicikl po delu od 82 kilometra obale.

Lošinj (Hrvatska)

Povezan s ostrvom Cres preko uskog kanala, Lošinj zovu „ostrvom vitalnosti”. Ime je zaslužio blagom klimom i preko hiljadu aromatičnih i lekovitih biljnih vrsta. Od kraja 19. veka jedna je od vodećih velnes-destinacija na Jadranu. Obavezni su Muzej Apoksiomen, posvećen grčkoj statui izvađenoj s morskog dna, živopisno pristanište Mali Lošinj i istorijsko jezgro Velog Lošinja sa šarenim kućama. Tri sata kolima od Zagreba, plus kratka vožnja trajektom.

Elba (Italija)

Dugačak samo 28 kilometara i širok 19, ovaj biser toskanskog arhipelaga poznat je po jednom: ovde je Napoleon bio u izgnanstvu. Vulkanskog porekla, na oko 50 kilometara od Korzike, Elba nudi zlatne plaže, divlje uvale i bezbroj staza. Uspon na Monte Kapane, najviši vrh, daje najbolje poglede. Portoferajo, srednjovekovni Kapoliveri i Porto Azuro s tvrđavama tri su neizbežna gradića.

Piko (Portugal)

Nakon leta kraćeg od sata iz San Migela, Piko se izdvaja džinovskim vulkanom koji ga kruniše, do kojeg se stiže za oko četiri sata. Osim pešačkih staza i ruralnog karaktera, tu su i vinarije, vinogradi zasađeni među lavnim poljima i Muzej kitolovaca. Nekada se dolazilo s harpunima, danas s kamerama da bi se videli atlantski giganti.

Gozo (Malta)

Ruralniji i tiši brat Malte privlači obalom obrubljenom stenama, malim providnim uvalama i selima od kamena boje meda. Citadela u Viktoriji dominira srcem ostrva, a stene Ta' Čenč, stare solane kod Švejnija i plaža Ramla sa crvenkastim peskom pokazuju divlju stranu. Samo pola sata trajektom iz Valete, ovaj kutak sačuvao je autentičnost koja se sve ređe sreće na Sredozemlju.

Kabrera (Španija)

Iako se pominje kao jedno ostrvo, Kabrera je zapravo najveće u malom arhipelagu proglašenom nacionalnim parkom južno od Majorke. Decenije zaštite sačuvale su bistre uvale, stene i izuzetno morsko bogatstvo. Bez hotela, bez puteva, bez građevina, jedino iskustvo je plovidba do Kova Blave, pećine gde svetlost pretvara more u intenzivno električno plavo. Sat vremena brodom iz Kolonija de Sant Žordi na Majorci, i retka privilegija da otkriješ netaknuto Sredozemlje.