U tri sata posle ponoći ohridski centar je pun ljudi, muzike, svetla i redova ispred pekara. U šest sati, kada poslednji posetioci odlaze, na kej izlaze komunalni radnici sa lopatama i traktorima. Obe slike su iz iste noći. Samo se jedna prodaje kao dokaz da je sezona uspela.

Ekipe JP „Ohridski Komunalec" počinju od šest ujutru i satima raščišćavaju centralno gradsko područje i kej „Makedonija" od plastičnih čaša, flaša, limenki, papira i ambalaže. Do sedam grad ponovo izgleda čisto, pre nego što počne novi turistički dan. To nije dokaz da sistem funkcioniše. To je dokaz da posledice noćne ekonomije svakodnevno preuzima jedna komunalna služba.

Gde otpad prestaje da bude komunalni problem

Na kej može da uđe traktor, metla ili komunalno vozilo. U jezero ne može. Deo plastičnih flaša i čaša završava u vodi i ostaje da pluta pored obale - i čim otpad pređe liniju između kamena i vode, čišćenje postaje teže, skuplje i neizvesnije. Deo će biti pokupljen, deo će potonuti, deo će se tamo raspadati godinama.

Ovo nije dekorativna pozadina za letnje fotografije. Ohridsko jezero je deo jednog od samo 42 mešovita prirodno-kulturna dobra na svetskoj listi UNESKO-a. Pre nekoliko dana region je izbegao upis na Listu svetske baštine u opasnosti - što su mnogi pročitali kao zatvorenu temu. Odložena formalna odluka nije uklonila ni urbanističke, ni infrastrukturne, ni ekološke pritiske. Samo je kupila vreme.

Grad nije scena bez stalnih stanovnika

Ohrid je ušao u najjači deo sezone sa prepunim hotelima, plažama, restoranima i koncertima. Ali za ljude koji tamo žive, to znači buku, saobraćajne gužve i nedelje u kojima je teško stići kući ili spavati. Ta cena retko ulazi u brojke o posećenosti. Izgubljeni san se ne broji. Blokiran javni prostor se ne broji.

Najlakše bi bilo krivicu prebaciti na mlade koji su ispunili grad. To bi bilo i nepravedno i beskorisno. Ljudi se ponašaju prema pravilima koja vide i prema infrastrukturi koja im je ponuđena. Ako oko mesta masovnog okupljanja nema dovoljno korpi, ako se ambalaža prodaje bez sistema za vraćanje, ako organizator završava odgovornost poslednjom pesmom - onda je razbacan otpad predvidiva posledica, a ne iznenađenje.

Šta znači da turizam bude upravljan, a ne samo slavljen

Održivi model traži više od apela da posetioci budu savesni. Dovoljan broj korpi i kontejnera. Češće pražnjenje u satima kada se stvara najviše otpada. Mobilni sanitarni punktovi. Jasne obaveze za organizatore masovnih događaja. Depozitni sistemi za čaše i ambalažu. Realne kazne za bacanje otpada. Ništa od toga nije revolucionarno - u Portugalu i Grčkoj to je obična administrativna rutina.

Postoji i drugo pitanje, veće od otpada: zašto cela sezona mora da se dogodi u četrdesetak dana. Kada su posećenost, prihodi, saobraćaj i otpad koncentrisani u tom kratkom periodu, grad nekoliko nedelja funkcioniše sa teretom za koji nije dimenzionisan, a onda dolaze meseci sa nesigurnim poslom i neiskorišćenom infrastrukturom. Kulturni, verski, sportski i kongresni turizam mogu da produže sezonu - ali to traži strategiju, ne saopštenja.

U tri ujutru Ohrid pokazuje da zna da privuče ljude. U šest pokazuje da li zna da upravlja onim što je privukao. Uspeh sezone neće se meriti po tome koliko je gostiju došlo, nego po tome kakav grad i kakvo jezero su ostali Ohriđanima kad gosti odu.