U Makedoniji se danas projektuje i gradi po dva pravila istovremeno. Jedno su evrokodovi - evropski set standarda za projektovanje i gradnju. Drugo su standardi iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Oba važe paralelno, i tako već čitavu deceniju.

To su potvrdili i sami stručnjaci na Nacionalnoj konferenciji „Evrokodovi 2.0 - Od standardizacije do nacionalne implementacije” u Privrednoj komori. Dekan Građevinskog fakulteta Josif Josifovski kaže da zemlja već desetak godina radi na uvođenju evrokodova, ali da paralelna primena stare i nove regulative i dalje traje.

„To je kompleks standarda u koji je pretočeno evropsko iskustvo iz proteklih sedam ili osam decenija”, objašnjava Josifovski. Prema njemu, bezbednost raste u svim fazama - od projektovanja do izgradnje - i zato budućnost treba da budu samo evrokodovi.

Strah koji se uvek pojavi je cena. Da li ozbiljniji standardi znače još skuplje stanove, na tržištu gde kvadrat već boli? Josifovski kaže - ne nužno. Evrokodovi su fleksibilni i dozvoljavaju da se troškovi prilagode potrebama. „Cilj uvek treba da nam budu kvalitet i bezbednost”, kaže on.

Predsednik Udruženja za građevinarstvo pri Privrednoj komori, Andrea Serafimovski, priznaje da proces ima „mnogo teškoća”, ali traži da inženjeri brže savladaju evrokodove, a da ih država uvede kao nacionalne standarde.

Skoplje je grad koji pamti 1963. godinu. U takvom gradu, pitanje po kom pravilu se računa nosivost novih zgrada ne bi smelo da ima dva odgovora. Ako se struka slaže, a deset godina nije dovoljno, ko tačno čeka - i na šta?