Presli Gerber, sin supermodela Sindi Kraford, preminuo je 20. septembra, u 27. godini, u centru za rehabilitaciju u Kaliforniji. Policija slučaj istražuje kao moguće predoziranje i srčani zastoj, a konačni toksikološki rezultati još se čekaju. Mesecima pre toga, on je javno ispričao da je probao ibogain - eksperimentalnu psihodeličnu supstancu - u borbi sa zavisnošću.

Lako je spojiti dve tačke koje ne treba spajati. Psihofarmakolog Anton Gomes-Eskolar, stručnjak za psihodelike iz fondacije Inawe, jasan je: „Njegova smrt ne može se povezati sa ibogainom. Taj tretman je uzeo pre nekoliko meseci.” Ali slučaj je otvorio pitanje koje vredi postaviti bez senzacionalizma: šta je zapravo ibogain i zašto se uopšte istražuje?

Šta je ibogain

Ibogain je psihoaktivna supstanca iz korena biljke Tabernanthe iboga, koja raste u Centralnoj Africi, posebno u Gabonu. Naučni interes raste zbog njegovog mogućeg efekta kod zavisnosti od opioida, kokaina i alkohola. Ne pije se kao običan lek svaki dan: daje se u okviru tretmana u kojem intenzivno psihodelično iskustvo ide zajedno sa psihoterapijom. Cilj je da pacijent drugačije sagleda svoju zavisnost i da to iskustvo iskoristi na narednim seansama. U SAD, gde je Gerber živeo, nije odobren kao medicinski tretman.

Ono što ga izdvaja jeste to što, prema dosadašnjim istraživanjima, može da deluje i na psihološku zavisnost i na deo fizičkih mehanizama - da ublaži apstinencijalnu krizu i žudnju za supstancom. To je važno za ljude koji godinama pokušavaju da prestanu, prolaze kroz tretman za tretmanom i ponovo padaju. Ali preliminarni rezultati nisu dokaz: potrebne su šire studije da bi se znalo koliko efekat traje i kome zaista pomaže.

Gomes-Eskolar efekat povezuje sa neuroplastičnošću - sposobnošću mozga da preuređuje svoje veze. Psihodelici je, izgleda, podstiču i stvaraju stanje u kojem se duboko ukorenjeni obrasci mišljenja i ponašanja lakše menjaju. Iskustvo ne zamenjuje psihoterapiju, već joj stvara povoljnije uslove. Prema njemu, u ovom pristupu psihodelik „omogućava da se zahvati koren poremećaja i ubrza oporavak, kako u budućnosti ne bi bio potreban lek”.

Rizik koji ne sme da se preskoči

Ibogain se obično uzima oralno, u kapsuli, a iskustvo traje nekoliko sati i zahteva specijalizovan medicinski nadzor. Za razliku od drugih psihodelika, nosi ozbiljan kardiovaskularni rizik: može da produži QT-interval, odnosno srcu treba duže nego normalno da se električno oporavi posle svakog otkucaja. To može da poremeti ritam i izazove opasne aritmije. Zato se pre tretmana proverava srce, rade se analize krvi i traže moguće interakcije sa drugim lekovima, a tokom tretmana srčana aktivnost se stalno prati.

Drugi psihodelici su dalje odmakli. Australija od 2023. ovlašćenim psihijatrima dozvoljava da prepisuju psilocibin za rezistentnu depresiju i MDMA za posttraumatski stresni poremećaj. Nemačka je otvorila mogućnost pristupa psilocibinu po osnovu saosećanja, a Kanada, Švajcarska i Novi Zeland imaju izuzetke. U Španiji je bolnica Sant Žoan de Reus, zajedno sa organizacijom ICEERS, sprovela kliničku studiju sa 20 pacijenata zavisnih od metadona. Psilocibin za tešku depresiju već ima pozitivne rezultate iz dve studije treće faze. Ibogain je mnogo dalje iza.

Ostaje pitanje na koje nauka još nema odgovor: ko će reagovati, koliko dugo traje efekat i kako garantovati bezbednost. A za region - da li smo spremni za taj razgovor, ili ga reč „psihodelik” kod nas i dalje zatvara pre nego što uopšte počne?