Poslednje subote u septembru u švajcarskom gradiću Šarme krave silaze s planine nakićene cvećem, zelenilom i zvonima obešenim na rezbarene kožne remene. Ove godine to pada na 26. septembar. Izgleda kao folklorna predstava za turiste - a u stvari je kraj radne sezone.

Silaženje traje oko tri časa, od visokih pašnjaka do sela u okrugu La Grujer, kanton Fribur. Između šest i dvanaest susednih stada pristiže tokom celog jutra i popodneva. Armaji, ovčari iz regiona, nose tamna vezena odela s edelvajsom, a devojke koje ih prate - svetle bluze, crvene kecelje i planinske čizme.

Praznik je prvi put organizovan 6. oktobra 1980. godine od strane trgovačke gilde. To je važan detalj: znači da je forma nova, a sadržaj star vekovima. UNESKO je u 2023. godini upisao alpsku pastoralnu tradiciju u nematerijalno kulturno naslede čovečanstva - ne sam događaj u Šarmeu, nego ceo način života za njim.

Brojke govore ostatak. U Friburškom regionu je sačuvano oko 1.350 alpskih objekata, gotovo svi nad 1.000 metara nadmorske visine. Oko pedeset koliba proizvodi „Gruijer d'alpaž AOP” - sir koji se pravi isključivo u letnjim mesecima, gore, bez električne struje u smislu u kome je mi razumemo. Za jedan kalup treba oko 400 litara mleka, a zrenje traje od pet do osamnaest meseci.

Pesma koja se peva na silaženju, Ranz des vaches, dokumentovana je još od 1545. godine. Kombinuje pozive kravama s improvizovanim strofama. Legenda kaže da su švajcarski plaćenici bili kaznjavani smrću ako ju pevaju - čežnja za domom je izazivala bekstva iz vojske. Pesma koja je postala bezbednosni rizik.

Jelo je deo posla, ne dekoracija. „Krem dubl de Grujer”, gusta pavlaka s oko pedeset odsto masnoće, služi se u drvenim sudićima s rezbarenom kašikom. Ima i meringi s tom pavlakom i fondi „moatje-moatje” od gruijera i vašren friburžoa.

Praktično: ulazna točka je aerodrom u Ženevi, potom voz do Brok-Vilaža i autobus 260 do Šarmea. Pristigni pre devet časova ujutru i javnim prevozom - stada zatvaraju saobraćaj. Prenoćenje omogućava da se vidi ceo dan.

I jedno pitanje koje se samo nameće. Švajcarska je napravila nacionalni praznik od činjenice da se krave vraćaju kući. Balkan ima identičnu stočarsku tradiciju, iste planine, isti sir pravljen gore - i gotovo ni jedan događaj koji bi neko iz inostranstva došao namerno da vidi.