Kada je arhitekta Borha Vildosola video stan od 280 kvadratnih metara u Bilbau, stan je imao ono što većina traži - velike prozore i izuzetan pogled - a gotovo ništa nije funkcionisalo. Loš raspored činio ga je mračnim i nepraktičnim. Rešenje nije bila skupa obloga, već drugačija mapa doma: da svetlo postane glavni ukras.

„Luksuz se ne shvata kroz razmetanje, već kroz kvalitet i detalj”, kaže Vildosola. To se vidi odmah u salonu: velika staklena vrata otvaraju se ka pogledu, a unutra su fotelja Eames Lounge Chair kompanije Vitra, tepisi Kasthall i mešavina prirodnog drveta, somota i lana. Ništa ne vrišti. Sve je izabrano da lepo ostari.

Trpezarija bez mrtvih uglova

Trpezarija je rađena po meri, da ne bi bilo prostora koji stoje samo radi izgleda. Okrugli sto sa stolicama po narudžbini, biblioteka od poda do plafona u grafitnoj boji i luster CTO Lighting. Raspored je racionalan - svaki kvadrat radi.

Kuhinju i trpezariju povezuje pregrada od prirodnog oraha sa zaobljenim uglovima, koja pušta svetlo da teče kroz stan. „Ona artikuliše vezu između otvorenih prostorija i daje im malo hijerarhije”, objašnjava arhitekta.

Kuhinja je izašla iz mraka

Najveća promena je kuhinja. Nekada smeštena u mračnom unutrašnjem delu, sada je društveni centar doma, povezana sa dnevnom sobom, trpezarijom, radnim kabinetom i terasama. Elementi su Leicht, od prirodnog oraha, a radna ploča je od kvarcita Baobab iz linije Altissima kompanije XTONE, u zeleno-plavim tonovima. Orahova pregrada omogućava da se kuhinja otvara ili zatvara po potrebi.

Koliko stanova kod nas krije kuhinju u najmračnijem uglu, a najbolje svetlo troši na hodnik ili na sobu koja se koristi dvaput godišnje? U Bilbau je odgovor bio radikalan: kuhinja ide tamo gde se odvija život.

Od šest spavaćih - četiri, ali bolje

Prvobitnih šest spavaćih soba postale su četiri, veće i svetlije. Glavna spavaća soba gleda napolje kroz veliki prozor, u mekim tonovima, sa lanom, drvetom, profilisanim letvicama i plavim akcentima. Pravilo je jednostavno: najbolje orijentacije pripadaju najvažnijim prostorijama, a sporedne funkcije su preseljene ka unutrašnjem dvorištu.

Između spavaće sobe i kupatila nalazi se velika pravougaona garderoba, sa ormarima od poda do plafona u svetlom laku, modularnim frontovima sa profilima i ručkama. Položaj nije slučajan - garderoba pomaže protoku svetla i unakrsnoj ventilaciji.

Kupatilo u crno-belom, sa kabinama od rebrastog stakla

Glavno kupatilo je grafičko i elegantno: samostojeća kada okrenuta ka ulazu, viseća lampa, pod u šahovskom uzorku, mermer i završne obrade u belom i crnom. Tuš i toalet su u posebnim kabinama od rebrastog stakla, koje propušta svetlo, a zamagljuje oblike. Cilj je, kaže Vildosola, „da više ljudi može istovremeno da koristi kupatilo, zadržavajući određenu intimnost”. Praktično rešenje za jutarnju gužvu koju poznaje svaka porodica.

Soba za dete, bez detinjastih stvari

Druga spavaća soba ima krevet na sprat po meri, prirodno drvo i crne detalje, tkanine prirodne teksture, radno mesto i veliki plakar. „Želeli smo mladu, opuštenu, ali i svedenu prostoriju”, kaže arhitekta. To je soba koja može da prati dete i kada poraste.

Kupatilo za goste je razigranije: plava keramika Marazzi postavljena vertikalno, sa sjajnom završnom obradom, lavabo na drvenom ormariću, čelična armatura i svetle površine za ravnotežu.

Pranje i sušenje - u unutrašnjem dvorištu

Stan je podeljen na tri zone: javnu, privatnu i servisnu. Veš-mašina, radni prostor i mesto za sušenje veša premešteni su ka unutrašnjem dvorištu, sa ormarima od poda do plafona, neprekinutom radnom pločom i ugradnim aparatima. Fasade ka spolja rezervisane su za salone, kuhinju, kabinet i spavaće sobe. Ovo je možda najkorisnija lekcija za svakoga ko renovira: pre nego što izaberete pločice, odlučite koja prostorija zaslužuje svetlo.