Dugo je Albanija bila van velikih turističkih ruta - i upravo zato danas deluje kao otkriće. Zemlja između Jadranskog i Jonskog mora, s kamenim gradovima pod zaštitom UNESKO-a, osmanskim čaršijama, bunkerima pretvorenim u muzeje i plažama koje porede s Karibima. Za Makedoniju je to sused do kog se stiže za nekoliko sati vožnje. Evo rute od Tirane do Butrinta koja pokazuje zašto vredi stati.

Tirana: prestonica u preobražaju

Tirana pretvara svoju prošlost u pogled ka budućnosti i to se vidi na svakom koraku: šarene fasade, umetničke intervencije, novi restorani. Najbolje je objašnjava Bloku - četvrt koja je za vreme komunističkog režima bila rezervisana za političku elitu, a danas je centar gradskog života, s kafićima, butikovima, galerijama savremene umetnosti i barovima u kojima se noć nastavlja. Blizu trga Skenderbeg i Parlamenta stoji džamija Namazgah, monumentalno zdanje koje spaja osmansku tradiciju sa savremenim elementima, s velikom kupolom i četiri minareta. Osim molitvenog prostora, ima biblioteku i prostorije za zajednicu.

Za noviju istoriju treba sići pod zemlju. Bunk'Art zauzima jedno od skloništa izgrađenih za vreme diktature, kada je Albanija živela gotovo izolovana od sveta. Ti prostori, zajedno s bezbrojnim bunkerima rasutim po zemlji, danas su muzej posvećen umetnosti i istorijskom pamćenju. Posle toga - za sto: fergese od Tirane, slatke paprike, paradajz i lokalni beli sir pečeni u zemljanoj posudi. Balkanac će prepoznati mnoge od ovih ukusa.

Kruja: čaršija na steni

Nedaleko od prestonice, Kruja se uzdiže na stenovitom masivu iznad albanskih ravnica. Srce joj je stara osmanska čaršija, kaldrmisane uličice i drveni dućani s ručno tkanim ćilimima, bakarnim posuđem, nakitom od srebrne filigrane i antikvitetima. Uspon vodi do srednjovekovne tvrđave i muzeja posvećenog Skenderbegu, centralnoj figuri albanske nacionalne istorije. Sa terasa iznad čaršije, kad je vedro, pogled stiže do Jadrana. Tu se može kupiti i čiftelija - tradicionalni instrument sa samo dve žice, zvuk koji definiše zemlju.

Drač: amfiteatar pored mora

U Draču antička prošlost živi pored obalnog šetališta i plaža. Najveće bogatstvo je rimski amfiteatar iz II veka, podignut za vreme cara Trajana. Grad je dobra stanica za dug ručak s pogledom na horizont - jadranska riba na žaru, brancin ili orada, maslinovo ulje i sezonsko povrće.

Berat: grad hiljadu prozora

Ako Drač gleda ka moru, Berat je napravljen da se gleda s druge obale reke Osum. Voda ga deli na stare mahale Mangalem i Gorica, a osmanske kuće penju se uz padinu s belim fasadama i velikim drvenim prozorima - odatle nadimak „grad hiljadu prozora”. Berat je pod zaštitom UNESKO-a i najlepši je na zalasku sunca, kada zidovi postanu ružičasti, ljubičasti i zlatni. Kaldrma vodi do utvrđene citadele, u kojoj se i dalje živi - među vizantijskim crkvama i malim kućama. Uveče se u tavernama jede tave kosi: jagnjetina, jogurt, pirinač i jaje, pečeni u zemljanoj posudi.

Đirokastra: grad od kamena

Put se nastavlja ka Đirokastri, izgrađenoj po padinama doline Drina i takođe pod zaštitom UNESKO-a. Grad izgleda kao da je podignut od jednog jedinog materijala - kamena. Krovovi od kamenih ploča reflektuju svetlost iznad strmih kaldrmisanih ulica, a među njima stoje stare osmanske kuće-kule koje su pripadale uticajnim porodicama u XVIII i XIX veku. U staroj čaršiji radionice i dalje čuvaju zanat tekstila i kamena. Lokalni specijalitet su ćifći, male kuglice pirinča s nanom, crnim biberom i jajetom.

Plavo oko: izvor oko kog se pričaju legende

Između planina i šuma nalazi se Siri i Kalter, Plavo oko. Izvor izbija iz dubina i formira ogromnu prirodnu zenicu: u sredini intenzivno plavo, ka ivicama tirkizno i zeleno. Snaga kojom voda izvire rodila je legende o dubini i o pokušajima da se ona istraži. U malim drvenim restoranima pored reke služe se petulla, prženo testo s belim sirom i divljim medom - bliže našim mekicama nego što biste očekivali.

Saranda i Ksamil: Mediteran koji liči na Karibe

Kad se stigne do Jonskog mora, scena se potpuno menja. Saranda je ulazna kapija albanske rivijere, sa šetalištem, palmama i restoranima na samoj vodi. Ali Ksamil je mesto gde pejzaž dostiže vrhunac: mali zalivi s belim peskom, providna voda i nekoliko ostrvaca ispred obale, zbog kojih ga zovu „albanski Karibi”. Do ostrvaca se stiže čamcem ili kajakom, najlepše na zalasku sunca. Na trpezi: pržene lignje, hobotnica na žaru i školjke gajene u slanoj laguni kod Butrinta.

Butrint: kraj među ruševinama i prirodom

Na nekoliko minuta od Ksamila nalazi se Nacionalni park Butrint, takođe pod zaštitom UNESKO-a, s ostacima iz helenističkog, rimskog, vizantijskog i venecijanskog perioda. Rimski teatar, bazilike, zidine i utvrđenja uklopljeni su u šumu pored slane lagune, u senci eukaliptusa i zimzelenih hrastova. Savršen kraj za rutu koja je pokazala sva lica Albanije. Za desert - trileće, pandišpan natopljen u tri vrste mleka s prelivom od karamele.

Albanija ne osvaja velikim efektima, već kontrastima: monumentalna džamija u prestonici koja se menja, srednjovekovna tvrđava iznad čaršije, ruševine skrivene među drvećem. Koliko je onih koji svakog leta voze kroz nju ka Jonskom moru stalo bar jednom u Beratu?