Ohridsko jezero ove godine biće poribljeno sa 1,6 miliona jedinki ohridske pastrmke. Brojka je velika, a vrsta koja stoji iza nje je endemska - živi samo u Ohridskom jezeru, njegovim pritokama i Crnom Drimu, nigde drugde na svetu.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Muamet Hodža, zajedno sa predstavnicima Državnog inspektorata za poljoprivredu Mirkom Ukoskim i Arbnorom Arifijem, upoznao se sa procesom veštačkog razmnožavanja ohridske pastrmke i sa pripremama za poribljavanje jezera.

„Ohridska pastrmka je jedno od najvećih bogatstava našeg jezera i njena zaštita je naša zajednička odgovornost”, istakao je Hodža.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poručili su da će nastaviti sa aktivnostima i institucionalnom podrškom za zaštitu, razmnožavanje i očuvanje ohridske pastrmke kao autohtone vrste.

Brojka je dobra, ali nije odgovor

Milion i šesto hiljada jedinki godišnje je ozbiljna ulagačka operacija i zaslužuje da se pomene. Ali poribljavanje je po definiciji reakcija, a ne rešenje - radi se zato što se populacija sama ne održava.

A ako se vrsta decenijama dopunjuje spolja, znači da je nešto u jezeru troši brže nego što se obnavlja. Poribljavanje održava brojku; ne uklanja uzrok zbog kojeg brojka pada.

Pitanja koja ostaju van saopštenja

Za zaštitu endemske vrste nisu dovoljne jedinke koje se puštaju - potrebno je i ono što se ne fotografiše: koliko ribolovaca radi bez dozvole, koliko restorana nudi tu vrstu u periodu zabrane, koliko je inspekcijskih kontrola urađeno ove godine i sa kakvim rezultatom.

Prisustvo dvojice predstavnika Državnog inspektorata za poljoprivredu prilikom posete znak je da je kontrola deo slike. Pitanje je da li je deo svakodnevice.

Zaštita ohridske pastrmke jedna je od retkih tema oko kojih u ovoj zemlji nema podele - svi se slažu da vredi. Upravo zato je razumno očekivati da će, pored brojke puštenih jedinki, neko objaviti i brojku izrečenih kazni.