Pedeset i dva požara za jedno denonoćje, tri er-traktora za celu državu

Najteži dan od početka sezone. Direkcija za zaštitu i spasavanje registrovala je 52 požara na otvorenom prostoru za 24 sata, a do jutra je brojka u poslednjem denonoćju stigla do 51, od kojih pet još uvek aktivnih. Kod Bogomile u Čaški plameni jezici približili su se domovima, a tamo su intervenisale lokalne ekipe, komunalni radnici i meštani sa granama. Kod Ramni Gaber u Studeničanima noć je provedena u dežurstvu - ne da bi se vatra ugasila, već da se ne približi kućama. U Makedonskom Brodu požar traje treći dan na kamenitom i nepristupačnom terenu.

Apel za opreznost je tačan, ali nije odgovor. Visoke temperature, suvo vreme i vetar predvidivi su svakog avgusta; ono što ostaje isto iz sezone u sezonu jeste broj vazdušnih mašina kojima država raspolaže. Tri er-traktora, a na spisku za jedno denonoćje našli su se Kumanovo, Bitolj, Prilep, Dolneni, Makedonski Brod, Tearce, Lipkovo, Saraj, Gazi Baba, Đorče Petrov i Centar Župa. Kada je kapacitet fiksan, a površina koja gori nije, razliku pokrivaju dobrovoljci.

Osam miliona evra štete, a u saopštenju nema nijednog imena

Osnovno javno tužilaštvo podnelo je optužnicu protiv osam lica za zloupotrebe u „Državnoj lutriji”, sa štetom procenjenom na 8,25 miliona evra. Tužilaštvo nije objavilo imena, ali ih opisi funkcija otkrivaju: bivši prvi potpredsednik vlade, tadašnji generalni direktor, tadašnji generalni sekretar Vlade. Optužnica se razlikuje od istrage otvorene u decembru 2024 - tada šest lica i jedna pravna kvalifikacija, danas osam lica, drugačija kvalifikacija i šteta veća za oko 6,3 miliona dinara. Obrazloženja ni za jednu od dve promene nema.

Ono što takođe nedostaje jesu odgovori na pitanja koja najviše zanimaju: koliko je terminala nabavljeno, kojim su firmama isplaćene pare, gde je oprema danas. Javnost dobija spisak funkcija bez imena. Podnošenje optužnice ne znači krivicu - to utvrđuje sud. Ali posle 14 meseci u kojima je jedan od optuženih bio nedostupan organima gonjenja, razumno je pitati da li država vodi postupak ili ga samo održava u životu.

Dvadeset pet godina Ohridskog sporazuma, dve proslave, dve sale

Jubilej dokumenta koji je zaustavio rat 2001. godine država nije uspela da obeleži zajedno. Vlada je održala svečanu sednicu, DUI svoju proslavu. Premijer Hristijan Mickoski nije bio prisutan na vladinoj sednici - jubilej je obeležio objavom na Fejsbuku. Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova bila je u Strugi, lider Alijanse za Albance Arben Taravari tražio je nov sporazum, a ministar pravde Jeton Šasivari izjavio je da je sporazum tekuća institucionalna odgovornost.

Svako od njih ima poentu. Problem je što nijedan od njih to ne izgovara za istim stolom. Od petorice potpisnika iz 2001. godine nijedan više nije u politici, a trojica nisu živa. Dvadeset pet godina je dovoljan rok da jedna država reši da li ima zajednički datum ili dva odvojena - a odgovor koji su institucije dale ove srede bio je bez izgovora.

Dva metka s neba u jednom danu, a brojke nema

U dva odvojena slučaja, istog dana, dvojica Skopljanaca prijavila su da im je zalutalo zrno oštetilo šoferšajbnu - jedan u Čairu pre podne u 10:55, drugi u Vizbegovu uveče u 22:45. MUP je saopštio da se preduzimaju mere za rasvetljavanje slučajeva. Formulacija je poznata svakome ko je pročitao istu rečenicu posle svakog pucanja u vazduh za svadbu, za rođendan ili bez razloga.

Razlika između oštećenog stakla i pogrebne povorke jeste nekoliko metara i malo sreće. Ono što nedostaje u policijskom biltenu jeste brojka: koliko ovakvih prijava ima ove godine, koliko ih je završilo pronađenim počiniocem, koliko je oružja oduzeto po njima. Bez tih podataka svaki slučaj izgleda kao izolovan incident umesto kao ono što svaki Skopljanac zna da jeste.

Jezero drži nivo, ali voda beži naviše

Dok pola države gori, Ohridsko jezero je 11 santimetara iznad prosečnog avgustovskog nivoa i 47 santimetara iznad dozvoljenog minimuma. Za jezero koje se redovno pominje u kontekstu isušivanja, to je retko dobra vest. Druga brojka je manje udobna: temperatura vode iznosila je 26 stepeni naspram avgustovskog proseka od 23,5.

Obe brojke pričaju istu priču sa dve strane. Jezero staro milione godina, koje živi od hladne i stabilne vode, ne meri se time koliko je prijatno za kupanje u avgustu - meri se time šta se dešava sa vrstama koje ne podnose dva i po stepena razlike. Brojke su uredne i objavljene svakog dana; pitanje je da li ih neko čita kao seriju.

Komarci, kontejneri i mostovi: računi za stvari koje se nisu održavale

Gazi Baba prska vanredno zbog zapadnonilske groznice, dok je Bitolj završio sve redovne tretmane - komarci ne priznaju opštinsku granicu, a plan za dezinsekciju očigledno je priznaje. Skoplje je među najprljavijim gradovima u Evropi, sa samo 23 odsto zadovoljnih stanovnika naspram evropskog proseka od 59; 3.000 novih kontejnera to ne menjaju sami. Kumanovo gasi hronični problem deponije Krasta sa dve mašine, a metan probija na novim mestima dok se jedna zatrpavaju zemljom.

Ista logika vidi se i kod mosta na Markovoj Reci: 75.000 evra za nešto što je trebalo održavati. JPDP održava 1.100 mostova širom države, i kada popravka postane hitna, to više nije održavanje već sanacija - a sanacija košta više. Nijedan od ovih slučajeva nije nepoznat nadležnima. Ono što nedostaje nije informacija, već odluka.

Ekonomija: odobrenja po isteklom planu, dnevnica bez berača, korpa bez računa

296 odobrenja za gradnju za jedan mesec, u vrednosti od 103,5 miliona evra, izdatih 39 odsto više nego lane - a Skoplje i dalje radi po Generalnom urbanističkom planu kome je rok istekao 2022. godine. Gradnja i urbanizam nisu ista stvar, a razlika se vidi tek kada se izgradi.

Na njivama je problem suprotan: dnevnica od 2.500 denara, a nema ko da bere. Makedonski berači idu u Italiju, a u Prespi jabuke beru radnici iz Albanije, dok njive ostaju kod generacije od 55 do 75 godina. U međuvremenu potrošačka korpa iznosi oko 70.000 denara, a prosečna plata 49.000 - dve statistike koje govore o različitim stvarima i nikada se ne dovode jedna uz drugu. A UJP obučava banke za e-Fakturu sa 50 bankara u sali, ali datum od kojeg sistem postaje obaveza ne kaže niko.

Region gori isto, a Bosna se opet deli po stolicama

Požar nije samo naš: vatra je ušla u Omiš, hiljadu ljudi je evakuisano, desetoro povređeno, a kanaderi su se čekali do zore dok su ljudi bežali brodovima jer je magistrala bila zatvorena. U Bosni, trideset godina kasnije rasprava je o tome ko koga imenuje, a ne o tome šta institucija radi nakon što bude imenovan.

Iz Ukrajine dolazi brojka koja objašnjava četvrtu ratnu zimu: sa skoro 60 gigavata pre rata na dvanaest danas. A u Gazi, kalendar pregovora diktiraju izraelski izbori 27. oktobra - jedan izborni ciklus određuje brzinu procesa od kojeg zavise životi.

Sport: dva golmana, jedna zastava i cela izgubljena sezona

Lakši deo dana. Ohrid je prvi finalista u Strugi, dva golmana rešila su dva meča, a Hrvatska je platila 12.500 evra kazne za jednu neovlašćenu zastavu na podijumu. Tajriz Halibarton vratio se posle cele izgubljene sezone i morao je lično da potvrdi da je zdrav, jer su anonimni izvori već odlučili umesto njega. A Škendija je završila Evropu sa 0:0 kod kuće, bez postignutog gola - poslednji makedonski klub koji je ostao na kontinentu, ispraćen bez ijednog šuta u mrežu.

Šta je ostalo od dana

Požari, optužnica i jubilej nemaju istu težinu, ali imaju zajedničku tačku: u sva tri slučaja država je znala šta dolazi. Avgust sa visokim temperaturama nije iznenađenje, posao iz 2023. godine predmet je istrage već dve godine, a datum 13. avgust zna se od 2001. Ono što ih deli nije informacija - ona je postojala na vreme u sva tri slučaja. Ono što ih deli jeste ko preuzima odgovornost kada postane kasno. Tri er-traktora, spisak funkcija bez imena i dve odvojene sale tri su različita načina da se odgovori na isto pitanje, i nijedan od njih nije odgovor.