Nemačka automobilska industrija, simbol evropske industrijske moći, ima najmanje zaposlenih od 2005. godine naovamo. Na kraju prve polovine 2026. godine u sektoru je radilo 691.500 ljudi - za 42.300 ili 5,8 procenata manje nego prethodne godine.

To je najveći pad među svim velikim industrijskim sektorima u Nemačkoj.

Gde se tačno gube mesta

Kod proizvođača motornih vozila i motora broj zaposlenih pao je za 6,1 procenat, na 429.200. Kod proizvođača delova i opreme pad je još oštriji - 7,6 procenata, na 219.500. Jedini segment koji raste je proizvodnja karoserija, nadgradnji i prikolica, gde je zaposlenost skočila za deset procenata, na 42.800 ljudi.

I izvan automobila slika nije drugačija. U prerađivačkoj industriji ukupno je radilo 5,29 miliona ljudi - za 144.100 ili 2,7 procenata manje. Pad je 3,8 procenata u proizvodnji metalnih proizvoda, 3,7 u proizvodnji osnovnih metala, 3,6 u hemijskoj industriji i 3,4 u proizvodnji električne opreme.

Udruženje nemačke automobilske industrije još je u maju upozorilo da bi do 2035. godine moglo nestati do 225.000 radnih mesta.

Paradoks koji sve objašnjava

Sada dolazi deo koji vredi pročitati dvaput. U istom tom kvartalu, četrdeset nemačkih kompanija iz berzanskog indeksa DAX objavilo je rekordnu operativnu dobit - i istovremeno ukinulo više od 40.000 radnih mesta.

Kombinovana zarada pre kamata i poreza povećala se za skoro 16 procenata, na 52,6 milijardi evra - oko sedam milijardi više nego prethodne godine i 10 odsto iznad prethodnog rekorda. Prihodi su porasli za 4,6 procenata, na rekordnih 463 milijarde evra.

Kvartalni profit predvodio je Dojče Telekom sa 6,9 milijardi evra, iza kojeg slede osiguravajuća kompanija „Alijanc” sa 4,9 milijardi, „Folksvagen” sa 3,5 milijardi i „Simens” sa 3,4 milijarde. DAX kompanije zapošljavale su oko 3,49 miliona ljudi na kraju juna - za 41.000 manje nego lane.

Ali rast nije ravnomeran. Prema studiji konsultantske firme EY, dobit je koncentrisana u sektorima koji imaju koristi od posebnih uslova: odbrani, veštačkoj inteligenciji, centrima za podatke, bankama i osiguravačima. Automobilski proizvođači nastavljaju da se bore - njihovi prihodi pali su za 1,2 procenta, a operativna dobit za 12. BMW je pretrpeo najveći pad sa smanjenjem dobiti od 39 procenata, dok su „Folksvagen” i „Dajmler Truk” zabeležili pad od 9.

Izvršni direktor EY Nemačka, Henrik Alers, rekao je to najdirektnije: „Svako ko gleda samo rekordne brojke može pomisliti da je kriza završena - ali tačno je suprotno.”

Zašto je ovo balkanska vest

Nemački automobilski lanac ne završava se na nemačkoj granici. Dobavljači delova i opreme - sektor koji gubi najbrže, 7,6 procenata za godinu dana - imaju fabrike raspoređene širom Centralne i Jugoistočne Evrope. To je model na kojem region gradi zaposlenost decenijama: jeftina ruka za nemački lanac.

Kada se taj lanac sužava, prvo se seku periferne karike. To nije pretpostavka o budućnosti - to je način na koji funkcioniše svaki lanac dobavljača.

Rekordni profit i rekordna otpuštanja u istom kvartalu nisu protivrečnost. To je nova industrijska logika, u kojoj se dobit više ne kreće zajedno sa brojem ljudi koji su je proizveli. I ta logika ne staje na nemačkoj granici.