Tandem bicikl Kristijana Lazareva ima 26 godina. Ne 26 meseci - 26 godina. I to je najkraći način da se objasni u kakvom je stanju adaptivni sport u zemlji.

Lazarev, mlad momak iz Skoplja, izgubio je vid oko petnaeste godine. „Od malena sam odrastao na biciklu", kaže. Nije vozio od petnaeste do oko dvadesete, a onda je saznao da postoje tandem bicikli. Nabavio ga je i od tada ga vozi - najviše sa sestrom.

„Isto je vožnja kao na standardnom biciklu, samo treba da se uskladite sa suvozačem, u isto vreme se kreće i staje. Postiže brzinu preko 30 kilometara bez problema", objašnjava on.

Preko 30 kilometara na sat, na biciklu starom četvrt veka, od čoveka koji ne vidi. To je priča. Ostalo je za sistem.

Nemaju gde da ga kupe

Tandem bicikli se zasad ne prodaju u Makedoniji. Ne uvoze se, ne naručuju preko prodavnice, nisu deo nijednog programa za pomagala. Ko hoće - snalazi se.

„Ima nekoliko tandem bicikala u Skoplju, kupljenih ko odakle stigne. Obično ih donose iz inostranstva. Ima 5-6 entuzijasta koji ih voze. Problem je i održavanje jer se delovi teško nalaze", kaže Lazarev.

Pet ili šest ljudi u glavnom gradu. S opremom dovezenom iz inostranstva. S delovima koji se traže kao za neki muzejski automobil. To je cela „scena" za sport koji u susednim državama ima klubove i lige.

Šta se desilo u Prespi

Ovog vikenda, pored Prespanskog jezera, održana je prva inkluzivna biciklistička tura u zemlji. Od Pretora do Slivnice i nazad, osobe sa i bez fizičkog invaliditeta, na adaptivnim i standardnim biciklima. Učešće je bilo besplatno, a na kraju su učesnici imali priliku da isprobaju pet različitih vrsta adaptivne opreme.

Događaj je organizovalo udruženje „Ikualiti" u partnerstvu s „Budućnošću tradicije" iz Resna, u okviru projekta „Magija Prespe" iz programa #EUzaPrespu, podržanog od Delegacije EU i realizovanog od UNDP.

Aleksandar Stojanovski iz „Budućnosti tradicije" objasnio je zašto to nešto znači: „Ja sam s ograničenom mogućnošću kretanja, pa mi zato adaptivni bicikl omogućava da njime upravljam rukama".

Skoplje ima staze. Ostatak države - ne

Tu dolazi deo koji su organizatori rekli otvoreno, i koji vredi pročitati dvaput.

„U Skoplju ima više staza za adaptivni biciklizam, ali po lokalnim i turističkim mestima, nažalost, infrastruktura nije dovoljno razvijena", rekao je Gere Tripkov iz „Ikualitija".

Dakle: čovek s invaliditetom u Skoplju može da vozi. Isti taj čovek u Resnu, Pretoru ili Brajčinu - zavisi od toga da li će neko udruženje organizovati događaj. Državna infrastruktura za pristupačan turizam, u zemlji koja jezera prodaje kao glavnu turističku ponudu, svodi se na to.

Od septembra, iznajmljivanje

Ima i konkretan ishod, što nije uvek slučaj s projektima ovog tipa. Od septembra osobe s invaliditetom u Prespi moći će da iznajme adaptivne bicikle - svaki s baterijom i pogonom koji pomaže pri vožnji. Cene: 1.500 denara za manje, od 2.000 do 2.500 denara za bicikle s većom opremom.

UNDP će u narednim mesecima trasirati zemljanu biciklističku stazu od preko 100 kilometara pored Prespanskog jezera, koja će povezati Konjsko s Donjim Dupenima, s deonicom namenjenom adaptivnom biciklizmu.

Ako se to izgradi, Prespa će biti prvo mesto u zemlji gde pristupačnost ne zavisi od toga hoće li neko doneti bicikl iz inostranstva. A dotle, najbrži adaptivni bicikl u Makedoniji ostaje jedan tandem star 26 godina, sa suvozačem koji zna kada da krene i kada da stane.