Digitalni evro dobija datum. Prema aktuelnim planovima, trebalo bi da bude dostupan za maloprodajna plaćanja od 2029. godine, a pilot-projekat sa 36 pružalaca platnih usluga predviđen je da počne 2027. Trenutno teče završna faza razgovora između Evropskog parlamenta i zemalja članica o načinu funkcionisanja.

Šta je to, zapravo

Najvažnija razlika prvo: digitalni evro nije kriptovaluta. To nije nezavisna digitalna valuta koja lebdi na tržišnim očekivanjima - to je digitalni oblik evra, izdat i garantovan od Evropske centralne banke.

Praktično, korisnici bi imali digitalni novčanik preko kojeg bi mogli da plaćaju telefonom, karticom ili drugim uređajem - u prodavnicama, onlajn i između fizičkih lica. Dakle, centralnobankarski novac u digitalnom obliku, uz gotovinu i postojeća elektronska plaćanja.

Zašto EU to radi sada

Paralelno sa javnim projektom, i privatni sektor gradi svoju mrežu. Evropski platni savez EuroPA i Evropska platna inicijativa EPI potpisali su sporazum o povezivanju svojih sistema za instant plaćanje - platformu koja bi potencijalno obuhvatila oko 380 miliona korisnika u 15 zemalja članica.

EuroPA objedinjuje više nacionalnih platnih sistema: špansko-andorski „Bizum”, italijanski „Bankomat”, poljski „Blik” i nordijski „Vipps MobilePay”. EPI, pak, razvija platni brend „Wero”, prisutan u Nemačkoj, Belgiji, Francuskoj i Holandiji.

Gledano zajedno, cilj je očigledan i nema potrebe za diplomatskim prevodom: Evropa želi sopstvenu platnu infrastrukturu. Svako plaćanje karticom danas velikim delom prolazi kroz infrastrukturu koja nije evropska, a u vreme kada su trgovinski odnosi sa SAD zategnuti, zavisnost od tuđeg platnog sistema gleda se drugačije nego pre pet godina.

Gde smo mi u svemu tome

Makedonija nije u evrozoni, pa joj digitalni evro neće stići automatski. Ali denar je vezan za evro, ogroman deo trgovinske razmene je sa EU, a veliki broj porodica redovno prima novac iz inostranstva - najčešće upravo u evrima.

Kada se evropska platna infrastruktura promeni, menja se i putanja kojom ta plaćanja prolaze. Da li će domaći bankarski sistem biti spreman za to ili će saznati 2029. jeste pitanje koje neko treba da postavi pre 2029.

Tri godine zvuče kao mnogo. Nisu - naročito za sistem koji još nije završio ni sa instant plaćanjima.