Akcije Intela pale 28 odsto za jedan dan: udeo američke države vredi 12 milijardi dolara manje, a problem se zove veštačka inteligencija

Intel je u petak doživeo jedan od najgorih dana u svojoj istoriji: akcije su se srušile za oko 28 odsto. Time je vrednost udela američke države pala za 12 milijardi dolara (oko 10,7 milijardi evra). Da, države. Administracija Donalda Trampa pre više od godinu dana kupila je 10 odsto kompanije, pa Vašington sada berzanske padove ne gleda s tribine, nego s terena.

Balkan dobro zna priču o državi kao gazdi fabrika. Čudno je što je sada igra zemlja koja je decenijama držala lekcije drugima o slobodnom tržištu. Razlika je što se ovde svaka loša vest vidi odmah, na ekranu, u dolarima.

Gubitak je zasad na papiru. I posle pada, akcije Intela su više od 70 odsto iznad nivoa s početka godine, pa ulaganje još donosi dobit i državi i kompaniji Nvidia, koja je takođe ušla s velikim udelom 2025. Ali cena je daleko od letošnjih vrhova, a rasprodaja nije stala na Intelu: zahvatila je i druge tehnološke akcije, posebno proizvođače čipova, a malo je pala i sama Nvidia.

Sve je počelo od prognoze. Intel očekuje prihode od 15 do 16 milijardi dolara u četvrtom kvartalu, a analitičari su čekali oko 17 milijardi. Bruto marža treba da padne sa 43 na 37 odsto, a kompanija ulaže toliko da ne očekuje pozitivan novčani tok.

Ironija je u razlogu. Industrija veštačke inteligencije pokupila je memoriju i druge komponente, računari poskupljuju, a kupci se povlače. „Naši klijenti su počeli da signaliziraju usporavanje kod računara zbog cena i dostupnosti memorije. Od početka godine cene uređaja su znatno porasle, što dodatno pritiska već ograničene IT budžete”, upozorio je izvršni direktor Lip-Bu Tan. Prevedeno: bum koji Intelu puni biznis s data centrima istovremeno mu prazni tržište računara.

A data centri zaista rastu: prihodi od njih su 78 odsto viši nego pre godinu dana. Samo što Intel tu udara u plafon. Za veći rast potrebni su mu veći kapaciteti u fabrikama i spoljni klijenti, a za klijente se bori protiv tajvanskog giganta TSMC. Jedna od novih fabrika u Arizoni radi, ali sledeća se očekuje tek 2028. Hoće li akcionar sa 10 odsto čekati do tada kao svaki drugi investitor - ili će početi da pritiska kao gazda?