Poreske prijave za 2025. pokazuju rast - i to značajan. Kod poreza na dobit, poreska osnovica i obračunati porez porasli su za 14 odsto u poređenju sa 2024, a neto poreski efekat skočio je čak za 33 odsto. Na prvi pogled, vest koja zvuči kao dobra ekonomska vest.

Brojke su konkretne. Za doplatu po osnovu poreza na dobit ostalo je 5,805 milijardi dinara, dok povraćaj iznosi 323 miliona dinara. Prijave je podnelo 25.506 poreskih obveznika - nešto više od 25.051 u prethodnoj godini. Prema objašnjenju, rast dolazi od većih dobiti kompanija i manjeg korišćenja poreskih olakšica.

Ali tu vredi zastati pre slavlja. Veći porez na dobit znači veće prijavljene dobiti - a to nije automatski znak da je građanima bolje. Kompanije mogu beležiti rekordne dobiti u godini kada prosečni građanin oseća da novac vredi sve manje. Rast državne kase i rast životnog standarda nisu ista stvar.

Zato pitanje koje ostaje nije koliko je više prikupila država, već gde završava taj novac. Kada poreski efekat raste za trećinu, građanin s pravom pita: hoću li to videti u boljim putevima, bolnicama i školama, ili samo u boljoj statistici u nekom izveštaju koji niko osim računovođa neće pročitati?