TikTok odavno nije samo aplikacija za kratke videe. Tiho, ali sistematski, kineska platforma se pretvara u „super-aplikaciju" - ekosistem u kojem korisnik rezerviše hotel, uzima kredit, plaća i kupuje, a da uopšte ne napusti aplikaciju. Brojka koja govori o razmeri: 15,8 milijardi dolara prodaje.

Model nije nov - kineski WeChat ga je uspostavio pre godina, spajajući poruke, plaćanja, usluge i trgovinu u jednu jedinstvenu aplikaciju. TikTok sada sledi isti put na zapadnim tržištima, dodajući sloj po sloj: onlajn-prodavnicu, sistem za plaćanje, rezervacije, pa čak i finansijske proizvode poput kredita.

Logika iza ovoga je jednostavna i moćna. Što više vremena korisnik provodi u jednoj aplikaciji, to više podataka ona prikuplja - i to više mogućnosti ima da mu nešto proda. TikTok već zna šta gledaš, šta te zadržava, šta te tera da skroluješ do kasno. Sada želi da zna i šta kupuješ, kuda putuješ, i koliko novca pozajmljuješ.

Tu je zabrinjavajući deo. Kada jedna aplikacija zna sve o tebi - tvoje navike, tvoje želje, tvoje finansije - i istovremeno ti prodaje sve, granica između usluge i manipulacije postaje nejasna. Algoritam koji te drži zalepljenog za ekran isti je onaj koji ti preporučuje šta da kupiš. Da li zaista ti odlučuješ, ili je odluka već doneta za tebe?

Za korisnike na Balkanu, koji sve više prihvataju ove platforme, pitanje nije akademsko. Super-aplikacije nose udobnost - sve na jednom mestu - ali i koncentraciju moći kakvu je svet retko video. Jedna kompanija, s pristupom tvojim videima, tvom novcu i tvojim navikama. Udobnost ima cenu, a ta cena se obično plaća u podacima.