Postoji jedno pravilo u italijanskoj kuhinji: s malo sastojaka postiže se mnogo, ako znaš šta radiš. Ovaj recept za pastu s inćunima i limunom, koji je glumac Stenli Tuči popularizovao, upravo je to - nekoliko stvari u tavi, i rezultat koji miriše na mediteransko leto. „Zaista je dobra", bila je njegova prosta ocena posle prvog zalogaja.

Tajna je u inćunima - konzerviranim ribicama koje mnogi izbegavaju, misleći da će dominirati slanom aromom. Suprotno je tačno. Zagrejani polako u maslinovom ulju s tanko sečenim belim lukom, inćuni se tope i raspadaju u kremastu osnovu punu umami ukusa, a da se uopšte ne prepoznaju kao riba. To je osnova jela.

Postupak je jednostavan: u tavu s maslinovim uljem i belim lukom dodaju se inćuni na tihoj vatri, ostavi se da omekšaju, zatim se umešaju komorač i rendana limunova kora. Doda se skuvana pasta - idealno bukatini, čija šuplja sredina upija sos bolje - i jedna šolja vode od kuvanja paste da se sve poveže. Na kraju, prepržene mrvice hleba za hrskavost i kontrast.

Zašto baš bukatini? Šuplji oblik paste dozvoljava sosu da prodre i iznutra, što svaki zalogaj čini sočnijim. A prepržene mrvice nisu ukras - one daju teksturu naspram mekoće sosa, kontrast koji jednu činiju paste pretvara u nešto promišljeno. Italijani ovo znaju generacijama; nama je trebao glumac da nas podseti.

Tuči je dodao, s humorom, da je jelo bilo „savršen doručak" - što govori sve o njegovom odnosu s hranom. Ne mora svako jelo da bude večera s ceremonijom. Ponekad najbolje u kuhinji je upravo ono što napraviš brzo, s onim što imaš pri ruci, i bez previše razmišljanja.