Dizel pojeftinjuje - ali pre nego što se neko previše obraduje, vredi pročitati sitna slova. Posle vanredne sednice, vlada je najavila smanjenje cene dizela za do 6,5 denara po litru, istovremeno vraćajući PDV na benzine na 18 odsto i smanjujući akcize. Drugim rečima: jedno se diže, drugo spušta, a konačan račun zavisi od toga šta vozite.

Pojeftinjenje dizela ne dolazi od neke domaće milosti, već od stabilizacije svetskih cena nafte. „Brent" se u maju kretao oko 92 dolara za barel, dok je američki WTI bio blizu 87 - delom zbog optimizma oko mogućih pregovora SAD i Irana koji bi olabavili moreuz Hormuz. Ali taj optimizam je krhak: ako pregovori propadnu ili tenzije eskaliraju, cene nafte mogu brzo da skoče nazad.

Za transportne kompanije i poljoprivrednike, koji najviše zavise od dizela, svako smanjenje je olakšanje u periodu visokih troškova. Za budžet, pak, niži akcizni prihodi moraju da se balansiraju povećanim PDV-om na benzine - klasična igra premestanja para iz jednog džepa u drugi, u kojoj građanin retko zna da li je na kraju dobio ili izgubio.

Poenta koju vlada ne kaže naglas je jednostavna: domaća cena goriva ne može da se izoluje od svetskog tržišta. Regulatorna komisija za energetiku, kurs dolara i naftne berze na kraju će odlučiti da li će najavljene uštede zaista stići do pumpe - ili će ispariti pre sledeće sednice. Dotle, „pojeftinjenje" je najava, a ne garancija.