Kako da znaš da li je riba pod stresom? Zvuči kao pitanje za biologa, ali za Saifa Khawaju to je ceo biznis-model. Njegova kompanija Shinkei, koju podržava poznati venčer-fond Founders Fund, gradi robota veličine frižidera koji kolje ribe - humano, tvrde oni, i profitabilnije.

Mašina se zove Poseidon i montira se na ribarske brodove. Kompjuterskim vidom skenira svaki ulov, prepoznaje vrstu i locira mozak, pa ga probada da bi riba uginula odmah, pre nego što se zgrči ili uguši. Zvuči surovo, ali alternativa je sporija smrt od nekoliko minuta do jednog sata, koja preplavi ribu hormonima stresa i mlečnom kiselinom - što kvari ukus i skraćuje rok trajanja. To je automatizovana verzija ike đime, vekovne japanske tehnike koju ribari godinama rade ručno na pristaništu.

Ideja je došla kada je Khawaja na fakultetu pročitao esej pod naslovom „Kada bi ribe mogle da vrište“ - čija je poenta da ribe nemaju glasne žice, pa je njihovo stradanje nevidljivo. Ali Shinkei odavno nije samo mašina za klanje. Kompanija se sada opisuje kao vertikalno integrisan prerađivač: daje besplatne Poseidon mašine ribarima, potom im plaća višu cenu od tržišne, ali uzima ceo ulov za sebe. Riba završava u fabrici od 1.500 kvadratnih metara u Takomi i prodaje se pod brendom Seremoni, reklamirana kao riba „ceremonijalnog kvaliteta“.

Dokaz je zasad na meniju Erewhona, skupog kalifornijskog lanca prodavnica omiljenog kod influensera. Khawaja tvrdi da već snabdeva restorane sa ukupno 50 Mišlenovih zvezda, pa čak - nešto što se navodno nikad ranije nije desilo - Japan uvozi američki ulov na svoja tržišta, koja su istorijski smatrala američku ribu za lošiju od domaće. Ali da li će kupac platiti ekstra za „humano zaklanu“ ribu, kao što već plaća za humano uzgojeno meso, ostaje otvoreno pitanje. I sam Khawaja kaže da pravi argument nije etika, već kvalitet: rok trajanja od 12 do 14 dana umesto 5 do 7.

Iza cele priče stoji veća igra oko lanca snabdevanja. Veliki deo ribe ulovljene u američkim vodama se zamrzava i šalje u inostranstvo, često u Kinu, na ručni rad čišćenja i filetiranja, pa se potom vraća nazad. Izveštaji povezuju taj kineski sektor sa prisilnim radom. Opklada Shinkeija i Founders Funda je da ceo lanac - ulov, klanje, prerada i distribucija - može da se vrati kući i bude dovoljno profitabilan da pobedi tu jeftinu stranu radnu ruku. Partner Delian Asparuhov je rekao bez okolišanja: na svetu skoro niko ne želi da provede život gradeći robote koji kolju ribe. Ponekad baš tu, u neželjenom, krije se priča.