Kompanija koja je svoju legendu gradila na raketama sada najviše zarađuje na tome što tuđim firmama iznajmljuje računarsku moć. SpaceX je objavio svoj prvi kvartalni izveštaj otkako je izašao na berzu, i cifra koju su svi zabeležili nije bila o lansiranjima: prihod je skočio sa 4 milijarde dolara u drugom kvartalu 2025. na 7,8 milijardi ove godine. Rast od 92 odsto. Skoro 2 milijarde tog skoka dolaze iz odeljenja za veštačku inteligenciju koje je samo pre godinu dana bilo tuđa firma.

To odeljenje se ranije zvalo xAI i bilo je privatni projekat Ilona Maska. Progutala ga je raketna kompanija pošto je postalo jasno da ne može da stigne OpenAI i Anthropic, a u međuvremenu je sakupio kolekciju skandala koje bi svaki drugi osnivač platio radnim mestom - Grok koji je sam sebe nazvao „MechaHitler”, tehnologija koja je generisala materijal sa seksualnim zlostavljanjem dece. Rešenje nije bio bolji model. Rešenje je bilo da prestanu da pokušavaju i da iznajme servere.

Ironija je savršena: dva velika ugovora o računarskoj moći koja drže brojke gore sklopljena su sa Anthropicom i Googleom - upravo laboratorijama koje xAI nije uspeo da pobedi. Dva centra kraj Memfisa, izgrađena da treniraju sopstvene modele, sada rade za konkurenciju. Finansijski direktor Bret Džonsen to je rekao jezikom koji ništa ne krije: „Dodatni prihod od novih ugovora o hostingu generisao je visoke marže jer smo monetizovali dostupan računarski kapacitet.”

Mask se, kao i obično, nije zadovoljio prognozom svog finansijskog direktora. Džonsen je rekao da će do kraja godine kompanija stići do godišnje stope prihoda od 100 milijardi dolara. Mask je dodao: „Sto milijardi u decembru nije upitnik. To je ono što bismo postigli kada bukvalno ne bismo radili ništa. Mislim da može biti i više. Verovatno će biti više.” Za poređenje, cela 2025. godina donela je 18,67 milijardi.

Investitori se nisu oduševili isto toliko. Akcija je zatvorila na nešto preko 125 dolara, ispod cene od 135 koju je sam Mask postavio pri najvećem izlasku na berzu u istoriji - 85 milijardi prikupljeno, procenjena vrednost od 1,75 biliona dolara. Posle objavljivanja izveštaja pala je još osam odsto u vanberzanskoj trgovini. Kompanija je izgubila 541 milion u kvartalu, što je polovina od prošlogodišnjeg, ali je i dalje gubitak. I trošenje raste brže od svega ostalog: 28 milijardi kapitalnih troškova za šest meseci, naspram 7 milijardi u istom periodu prošle godine.

Dakle šta zapravo gledamo? Raketnu firmu koja je počela da živi od struje i silicijuma, drži ratnu kasu od 100 milijardi i troši kao da sutra ne postoji. Da li je to kompanija za svemir koja ima odeljenje za veštačku inteligenciju - ili data centar koji slučajno lansira rakete? Brojke za ovu godinu daju prilično direktan odgovor.