Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je da država treba da isplati 3.465 evra bivšem direktoru Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne poslove, Vladimiru Atanasovskom, kao nadoknadu zbog mera pritvora i kućnog pritvora u predmetu poznatom kao „Organizatori 27. aprila".

Suma, gledano samo kao brojka, nije velika - ali poruka iza nje veća je od iznosa. Kada međunarodni sud zaključi da su pritvorske mere bile neopravdane toliko da traže odštetu, to je ocena ne samo jednog slučaja, već načina na koji je domaće pravosuđe postupalo. Svako takvo plaćanje je račun koji plaćaju svi građani - za greške koje su napravile institucije što je trebalo da štite prava, a ne da ih krše.

Predmet „27. april" spada među najteže u novijoj makedonskoj istoriji - događaji u Skupštini iz 2017. godine, optužbe za ugrožavanje ustavnog poretka, sudski procesi koji su se vukli godinama. To što se deo tih procesa sada vraća iz Strazbura sa presudama protiv države otvara neprijatno pitanje: koliko će domaćih odluka izdržati kada se pogledaju pod evropskom lupom?

Odgovor na to pitanje nije samo pravni, već i finansijski. Svaka presuda u Strazburu koju država izgubi znači novac iz budžeta - iz istog budžeta iz kojeg se grade škole, putevi i bolnice. Pitanje koje retko postavljamo glasno jeste: ko snosi odgovornost kada institucija izgubi u Strazburu? Dosad je odgovor - niko konkretno. Plaćamo svi, ne odgovara niko.