Na berzama u Jugoistočnoj Evropi cena struje prešla je 700 evra po megavat-satu. Najveći skok zabeležen je u Sloveniji i Hrvatskoj, najniže cene zadržale su Grčka i Bugarska. Najintenzivniji dani bili su 3. i 4. avgust, kada su cene u odnosu na prethodne nedelje porasle između 50 i 100 odsto. Razlog nije geopolitika, nije sankcija i nije nečiji kartel. Razlog je to što nema dovoljno vode. Reke gase reaktore Nizak vodostaj Dunava naterao je mađarsku nuklearku Pakš da smanji proizvodnju za 90 odsto. Rumunska Černavoda smanjila je za 50 odsto. Slovenačko Krško smanjilo je kapacitet za 20 odsto, pošto su visoke temperature vode u Savi onemogućile ispuštanje toplote - ekološki propisi zabranjuju zagrevanje reke iznad utvrđenih pragova. Hidrocentrale imaju istu bolest. U Srbiji, Đerdap 1 radi sa 20 odsto normalne proizvodnje, Đerdap 2 sa 30. A sa druge strane jednačine, potrošnja u regionu porasla je između 5 i 20 odsto - zato što kada je napolju 40 stepeni, klime nisu predlog. Znači ista vrelina koja struju čini neophodnom, čini je i nedostupnom. To je scenario u kojem nemaš koga da okriviš, i baš zato je teži od onih u kojima ima. Rumunija potapala barže da podigne Dunav Najslikovitiji detalj cele priče je mera kojoj je pribegla Rumunija da bi Černavodu održala u pogonu: potapanje barži kako bi se podigao nivo vode. Centrala pokriva oko petinu proizvodnje struje u zemlji. To nije rešenje. To je improvizacija države kojoj nestaju opcije - i vredi je zapamtiti kao sliku leta 2026. Nije samo region Problem se širi i na najvećeg nuklearnog proizvođača na kontinentu. Prema izveštajima iz evropskog energetskog sektora, tokom toplotnih talasa krajem juna i sredinom jula francuske centrale morale su privremeno da smanje dostupnu snagu za osam do devet gigavata - oko petinu normalne letnje proizvodnje te zemlje. Krško, poređenja radi, proizvodi 35 do 38 odsto struje u Sloveniji, a polovina proizvodnje ide u Hrvatsku, gde pokriva 15 do 20 odsto potreba. Kada jedna centrala zakašlje, dve države se znoje. Gde smo mi u ovoj priči Makedonija je deo istog regionalnog tržišta i kupuje sa istih berzi na kojima je cena skočila. Naše hidrocentrale piju istu sušu. To nije prognoza za nečiji račun - to je struktura tržišta na koje smo priključeni. Pitanje koje vredi postaviti nije koliko će struja koštati u avgustu. Pitanje je da li energetsko planiranje kod nas uopšte uključuje mogućnost da reka, na koje se oslanjaju i naše i susedne centrale, neće biti u istom obimu sledeće decenije. Do sada se ta pretpostavka nije videla ni u jednom strateškom dokumentu.