Na berzama u Jugoistočnoj Evropi cena struje prešla je 700 evra za megavat-sat. Najveći skok bio je u Sloveniji i Hrvatskoj, najniže cene zadržale su Grčka i Bugarska. Najintenzivniji dani bili su 3. i 4. avgust, kada su cene u odnosu na prethodne nedelje porasle za 50 do 100 odsto.

Razlog nije geopolitika, nije sankcija i nije nečiji kartel. Razlog je što nema dovoljno vode.

Reke gase reaktore

Nizak nivo Dunava primorao je mađarsku nuklearnu centralu Pakš da smanji proizvodnju za 90 odsto. Rumunska Černavoda smanjila ju je za 50 odsto. Slovenačko Krško smanjilo je kapacitet za 20 odsto, nakon što su visoke temperature vode u Savi onemogućile ispuštanje toplote - ekološki propisi zabranjuju zagrevanje reke iznad utvrđenih granica.

Hidrocentrale imaju istu bolest. U Srbiji, Đerdap 1 radi sa 20 odsto normalne proizvodnje, Đerdap 2 sa 30. A na drugoj strani jednačine, potrošnja u regionu porasla je između 5 i 20 odsto - jer kada je spolja 40 stepeni, klima-uređaji nisu predlog.

Znači, ista žega koja struju čini neophodnom, čini je i nedostupnom. To je scenario u kojem nema koga da okriviš, i baš zato je teži od onih u kojima ima.

Rumunija je potapala barže da podigne Dunav

Najslikovitiji detalj cele priče je mera kojoj je Rumunija pribegla da bi Černavodu održala u radu: potapanje barži da se podigne nivo vode. Centrala pokriva oko jedne petine proizvodnje struje u zemlji.

To nije rešenje. To je improvizacija države kojoj nedostaju opcije - i vredi zapamtiti kao sliku leta 2026.

Nije samo region

Problem se širi i na najvećeg nuklearnog proizvođača na kontinentu. Prema izveštajima iz evropskog energetskog sektora, tokom toplotnih talasa krajem juna i sredinom jula, francuske centrale morale su privremeno da smanje dostupnu moć za osam do devet gigavata - oko jedne petine normalne letnje proizvodnje zemlje.

Krško, za uporedbu, proizvodi 35 do 38 odsto struje u Sloveniji, a polovina proizvodnje ide u Hrvatsku, gde pokriva 15 do 20 odsto potreba. Kada jedna centrala zakašlje, dve zemlje se znoje.

Gde smo mi u ovoj priči

Makedonija je deo istog regionalnog tržišta i kupuje na istim berzama gde je cena skočila. Naše hidrocentrale piju istu sušu. To nije prognoza za nečiji račun - to je struktura tržišta na koje smo priključeni.

Pitanje koje vredi postaviti nije koliko će struja koštati u avgustu. Pitanje je da li energetsko planiranje kod nas uopšte uključuje mogućnost da reke, na koje se oslanjaju i naše i susedske centrale, neće biti tu u istom obimu sledeće decenije. Do sada se ta pretpostavka nije videla ni u jednom strateškom dokumentu.