Poljoprivrednici to kažu bez mnogo reči: dosad su oni radili, a najveći ćar imali su otkupljivači. Ministarstvo poljoprivrede sada predlaže da se pravila promene - sa dva nacrta, od kojih su izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju objavljene u Elektronskom nacionalnom registru propisa (ENER).

Cena pre otkupa, ne posle

Nacrt zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda uvodi pravilo koje zvuči očigledno: organizovani otkup moći će da vrše samo pravna lica i trgovci pojedinci upisani u Registar otkupljivača. Registar će voditi ministarstvo, a deo podataka biće javan, pa će poljoprivrednik moći da proveri da li je otkupljivač registrovan i za koje proizvode.

Otkup će morati da se vrši na osnovu pismenog ugovora. Ako nema unapred utvrđene fiksne cene, otkupljivač će morati pre početka otkupa jasno i vidljivo da istakne cenu ili način njenog obračuna, a metod mora biti „jasan, razumljiv, proverljiv i dostupan ugovornim stranama”. Pri predaji poljoprivrednik će dobijati dokument o prijemu sa količinom, kvalitetom, cenom, ukupnom vrednošću i rokom plaćanja.

Otkupljivači će morati da imaju ispravnu i overenu vagu. Za proizvode kod kojih postoji veći rizik od neblagovremene isplate, Vlada će moći da traži dokaz o finansijskoj sposobnosti - bankarsku garanciju, kreditnu liniju ili osiguranje plaćanja. A za registraciju otkupljivač ne sme da ima neizmirene dugove prema poljoprivrednicima utvrđene pravosnažnom odlukom.

Kazne prema veličini

Druga izmena, Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, donosi zube. Kazne više neće biti iste za sve. Za prekršaje pri otkupu mikro društvo bi plaćalo od 700 do 1.000 evra, malo od 1.500 do 2.000, srednje od 5.000 do 6.000, a veliko od 8.000 do 10.000 evra. Odgovorno lice u kompaniji može dobiti kaznu od 300 do 500 evra, a za određene prekršaje predviđa se i privremena zabrana obavljanja delatnosti od tri meseca do dve godine. Kažnjivi su, između ostalog, otkup bez upisa u registar, neisplata otkupljenih proizvoda i nezakonite izmene ugovora.

„Samo sa kaznama moguće je uvesti nekakav red. Znaće se ko otkupljuje, kako i po kojoj ceni”, kažu poljoprivrednici koji proizvode rano povrće.

Na papiru, ovo je jedan od razumnijih predloga za selo u poslednje vreme. Ali papir je lakši deo. Registar, ugovori i overene vage znače nešto samo ako Državni inspektorat za poljoprivredu zaista izađe na otkupna mesta u sezoni, kada kamioni čekaju u redu, a cena se dogovara na licu mesta. To nijedan nacrt ne može da garantuje.