Suđenje za požar u klubu „Puls“ u Kočanima se nastavlja, a tužilaštvo - tim od 15 tužilaca - iznosi nove svedoke i dokaze. I baš tu, u sudnici, rešava se ono što je najvažnije za svaku porodicu pogođenu tragedijom: da li će neko odgovarati, i da li će sistem koji je zatajio biti imenovan.

Svedočenja koja se iznose iscrtavaju sliku institucija koje su godinama gledale na drugu stranu. Inspektor iz Direkcije za zaštitu i spasavanje svedočio je da je posle požara istraga otkrila ozbiljne prekršaje - nedostatak protivpožarnih aparata, prazan hidrant i zaključan izlaz za evakuaciju. Još teže: opština Kočani, kako je rečeno, više od jedne decenije nije imala posvećenog inspektora za zaštitu i spasavanje.

Drugi svedok, iz obezbeđivačke agencije angažovane u periodu pre tragedije, opisao je kako je tekla unutrašnja komunikacija i kakva su uputstva dobijali za obezbeđenje pri velikim događajima. Tužilaštvo je priložilo i telefonske zapise, dokumentaciju o licenciranju objekta i snimke koji pokazuju vreme dolaska policije i aktiviranje pirotehnike.

Svaki od ovih detalja nije samo pravna činjenica - to je deo odgovora na pitanje kako je uopšte bilo moguće da jedno mesto radi sa zaključanim izlazom i praznim hidrantom. Zaključan izlaz za evakuaciju nije tehnička sitnica; to je razlika između života i smrti kad izbije vatra. A deset godina bez inspektora u jednoj opštini nije slučajnost, već sistem koji je ostavljen da zarđa.

Sudski proces tek traje, i nijedan izveštaj ne može da vrati izgubljeno. Ali ono što sud sada mora da uradi jeste da jasno utvrdi ko je potpisao, ko nije proverio, i ko je dozvolio da pravila postoje samo na papiru. Za porodice, to nije osveta - to je minimum pravde koji im jedna država duguje. I to je jedini razlog zašto se ovakva suđenja moraju pratiti do kraja, a ne zaboraviti kad se ohlade naslovi.