Tender za nabavku novih autobusa u Skoplju ponovo će biti raspisan u roku od jedne nedelje, kažu iz Grada Skoplja. Prethodni tender za 150 ekoloških autobusa propao je - prema Ministarstvu transporta, „firme koje su se javile nisu ispunjavale uslove". Skopljani, koji svakodnevno stoje na stajalištima i čekaju polu-ispravne autobuse iz 80-ih, ponovo ulaze u fazu „čekamo".

Za kontekst: od ukupno 341 autobusa JSP „Skopje", dnevno ispravnih ima 185, dok u saobraćaju stvarno voze samo 157. To znači da više od polovine voznog parka ne funkcioniše svakog dana. Prepunjeni autobusi na stajalištima, kašnjenja od 30+ minuta, i linije koje izbacuju porodice koje zavise od javnog prevoza - to je realnost.

Od četiri ponude na prethodnom tenderu, nijedna ne prolazi proveru. SDSM je optužio da je cilj bio „da se namesti firma bliska Orbanu" - odnosno da je postupak namerno bio dizajniran da favorizuje konkretnog mađarskog kandidata. Levica je išla u suprotnom pravcu: da se pet godina obećavaju „eko autobusi" a ništa ne dolazi.

Šta je realnost tenderske procedure u Makedoniji? Skriveni rizik je da svaki novi tender traži minimum 90 dana za obradu - raspisivanje, prikupljanje ponuda, evaluacija, ugovor, potpis. Čak i da uspe ovaj put, prvi autobusi neće stići u Skoplje pre kraja 2026. Pre toga - istih 157 vozila, isti haos na stajalištima, isti zaglavljeni sistem.

Pitanje koje se ne postavlja: ako trenutni vozni park funkcioniše na 46 procenata (157/341), ko održava druge autobuse? Koliko košta trenutno održavanje? I zašto, posle pet godina obećanja, skopski taksisti imaju gotovo isti tržišni udeo kao i pre pet godina - jer niko sa zdravim razumom ne računa na JSP da stigne na vreme?

Odgovor: JSP je politički simbol. Koristi se u kampanjama, ne rešava se u realnosti. Građani čekaju. Vlasti obećavaju. Tenderi propadaju. Ciklus se nastavlja. I, kao što se završavaju ovakve priče u drugim evropskim gradovima - kada politička volja se ukršta sa fiskalnim resursima, problem se rešava za 18 meseci. Kada ne - 30 godina čekanja.