40 odsto vise putnika avionom, 6,9 odsto vise turista: dve cifre koje nisu iste

Prema najnovijem izvestaju „Tourism Watch” Svetske banke, Makedonija belezi 40-procentni godisnji rast avionskih dolazaka u prvom kvartalu 2026. godine. Time je zemlja medju najuspesnijim ekonomijama sa niskim i srednjim prihodima u regionu Evrope i Centralne Azije.

Za njom slede Moldavija sa rastom od 21 odsto i Bosna i Hercegovina sa 20 odsto. Crna Gora, Azerbejdzan i Albanija, suprotno, beleze smanjenje broja putnika koji su doputovali avionom.

Dve cifre nisu iste

Ovde vredi napraviti razliku koja se cesto gubi u saopstenjima. Rast avionskih dolazaka je 40 odsto. Rast turistickih dolazaka u istom periodu je 6,9 odsto.

To nije kontradikcija - to su dva razlicita pokazatelja. Vise ljudi dolazi avionom, ali ukupan broj gostiju raste mnogo umerenije. Deo novog avionskog saobracaja su ljudi koji su ranije dolazili drugim putem - autobusom, kolima, preko susednih aerodroma. To je stvaran uspeh za aerodrome i za povezanost, ali nije automatski 40 odsto vise turista u hotelima.

Ko ga cita kako mu odgovara

Premijer Hristijan Mickoski je u Ilindenu pomenuo izvestaj zajedno sa ekonomskim ciframa: makedonska ekonomija raste realno 3,5 odsto, dok najveci trgovinski partner, Evropska unija, raste oko 1,4 odsto, a evrozona oko 1,25 odsto. Tvrdi da je za dve godine nominalni BDP povecao za oko 4,65 milijardi dolara, naspram 4,5 milijardi za sest godina prethodne vlasti.

Potpredsednik vlade i ministar transporta Aleksandar Nikoloski istakao je pak da su subvencije za nove avio-linije poboljsale povezanost sa evropskim destinacijama i da je aerodrom u Ohridu u jednom danu opsluzio preko 3.000 putnika - sto je za aerodrom tog tipa ozbiljna cifra.

„Izvestaj Svetske banke je dodatna motivacija za veci rad i posvecenost. Uspeh avio-saobracaja u Makedoniji je prepoznat i potvrdjen kroz konkretne cifre”, izjavio je Nikoloski.

Sta vredi proveriti za sest meseci

Subvencije za avio-linije su budzetski trosak. One donose putnike - to izvestaj pokazuje. Ali pitanje koje se retko postavlja je koliko kosta jedan dodatni putnik i sta od tog putnika ostaje u zemlji.

Mickoski ocekuje da ce se rast turizma odraziti u ciframa za BDP u drugom kvartalu. Tada ce biti moguce uporediti: koliko se od tih 40 procenata pretocilo u nocenja, potrosnju i prihod, a koliko je ostalo statistika na aerodromskoj pisti.