Holandski regulator za zastitu podataka izrekao je Uberu kaznu od 825 miliona evra - oko 966 miliona dolara - i to je druga po velicini kazna do sada izrecena prema evropskoj regulativi o zastiti podataka. Razlog nije procurela baza i nije hakerski napad. Razlog je to sto je kompjuter iskljucivao vozace sa posla.

Regulator je ispitivao zalbe da je Uber deaktivirao naloge vozaca kroz automatizovan proces, bez dovoljnog upozorenja i bez coveka koji ce proveriti odluku. Zakljucak je da je kompanija ucinila, kako stoji u saopstenju, "ozbiljna krsenja".

"Kompjuter ne treba sam da donosi odluke koje imaju tako velike posledice", izjavila je Monik Verdi, zamenica predsednika holandskog regulatora.

Sta kaze Uber

Kompanija tvrdi da je vecina suspenzija kratkotrajna, da se trajna deaktivacija ne desava bez ljudske provere i da vozaci imaju pravo na zalbu. Holandski regulatori tvrde suprotno - da je deo vozaca trajno iskljucen bez ijednog coveka koji bi pogledao odluku. Uber to osporava i najavljuje zalbu. "Kategoricki se ne slazemo sa ovom odlukom i sa nesrazmernom kaznom", porucili su iz firme.

Prica, ipak, nije pocela u Holandiji. Pocela je sa jednim covekom. Brahim Ben Ali, bivsi vozac Ubera u Francuskoj, ostao je bez naloga 2019. godine. Umesto da odustane, sakupio je svedocanstva jos 170 vozaca i zalbu odneo tamo gde Uber ima evropsko sediste - u Holandiju.

U tome mu je pomogla svajcarska neprofitna organizacija PersonalData.io, koja je vozacima pomogla da dodju do podataka o tome kako su se zapravo donosile odluke o iskljucivanju. Njen osnivac Pol-Olivje Dehaje objasnjava ulog jednom recenicom: vozac "moze da zavrsi hiljadu voznji sa zadovoljnim putnicima, ali ako samo jedan covek prijavi veoma ozbiljan problem, posledice mogu biti ogromne".

Treca kazna od istog regulatora, ista grupa ljudi

Ovo nije prvi put. Prema Dehajeu, ovo je treca kazna koju holandski regulator izrice protiv Ubera - posle prethodnih od 290 miliona i 10 miliona evra. Sve tri poticu iz zalbi iste grupe vozaca. On sada najavljuje i kolektivnu tuzbu kojom bi vozaci trazili odstetu, i osniva novu firmu, StartClaims, koja ce podrzavati takve postupke - prvo protiv Ubera, potom i u drugim segmentima platformske ekonomije.

Druga strana argumenta

Odluka nije primljena kao jednoznacna pobeda. Deo kriticara upozorava da ovako postavljena moze da odveze ruke zloupotrebi - ako platforma ne sme automatski da reaguje, kako uopste da filtrira vozace koji varaju ili se uopste ne pojavljuju po putnike. Formulacija da je "kompjuter" odlucio sporna je i sama po sebi: politike pise menadzment, uredjaj samo meri da li ih neko postuje, isto kao sto sat na ulazu nije taj koji otpusta radnika koji svakodnevno kasni.

Dehaje taj prigovor odbacuje: Uber slobodno moze da koristi ljude da bi kaznjavao vozace koji varaju, kaze on, ali onda mora i da preuzme odgovornost za to odlucivanje - odnosno da se ponasa kao poslodavac, a ne kao trziste na kojem se navodno samo susrecu dve slobodne strane.

Tu je i cela poenta, i ona daleko nadmasuje Uber. Platformska ekonomija izgradjena je na tvrdnji da ona nikoga ne zaposljava, samo povezuje. Kada se pokaze da ista ta platforma moze da te ostavi bez prihoda automatskom odlukom na koju nemas kome da se zalis, tvrdnja pocinje da se raspada. Pitanje samo po sebi nije holandsko - platforme sa istim modelom voze i po nasim ulicama.