Osnovno javno tužilaštvo za gonjenje organizovanog kriminala i korupcije već šest meseci vodi predistragu za sumnje da je u Kabinetu predsednice Gordane Siljanovske-Davkove moglo da se desi neovlašćeno izvlačenje podataka. Ono što izgleda da je poverljivo: ova predistraga moglo bi Makedoniju da vodi u diplomatski skandal sa nekim od naših suseda ili sa nekim sa kojim imamo senzitivne obaveštajne krugove.

Priča je počela sa anonimnom krivičnom prijavom podnetom Tužilaštvu u decembru prošle godine, potpisanom od "grupa zaposlenih u MUP". U njoj se tvrdilo da su u kompjuterskom sistemu predsedničkog kabineta kopirani i enkriptovani (šifrovani) podaci, i da postoji sumnja da su oni mogli da završe kod stranih obaveštajnih službi.

Pod sumnjom se nalazi IT-administrator u Kabinetu, koji je navodno bio povezan sa obaveštajnom službom. U prijavi su pomenuti i drugi funkcioneri iz Kabineta i iz Agencije za obaveštajne poslove, za koje postoje sumnje da su možda učestvovali u skrivanju dokaza.

Tužilaštvo izdalo naredbe za pretres kompjuterskih sistema i za ekstrakciju (vađenje) podataka iz kompjutera dostavljenih iz Kabineta. Još uvek, iz MUP, nema izveštaja da su šifrovani podaci dekodirani. To znači: znamo da su bili kopirani, ali ne znamo tačno šta sadrže.

Ovaj slučaj traži pažljivu obradu. Prvo - to je sumnja, ne utvrđena krivica. Anonimna prijava nije dokaz. Predistraga nije optužnica. Ali politički teren na kojem se ovo dešava, kao i vreme, ne mogu da se ignorišu.

Šta traži balkanski kontekst? Makedonske institucije imaju hronični problem sa unutrašnjom bezbednošću senzitivnih podataka. To znaju svi ministri koji na startu mandata dobijaju brifing o tome kako rade strani obaveštajci u regionu. Od Skoplja do Sarajeva, od Podgorice do Tirane, naši kabineti se nalaze pod mikroskopom stranih sila - ruski, turski, kineski, zapadni, balkanski. Pitanje nije da li se dešava. Pitanje je ko i koliko dugo se već dešava.

Ovaj slučaj, čak i ako završi bez optužnice, treba da dovede do sistemskih revizija IT-bezbednosti u najvišim državnim institucijama. A mediji treba pažljivo da rade - javna histerija zamenjuje proveru sa presudom. To na kraju ni jednima ni drugima ne pomaže.