Kolona američkih vozila ušla je u Kremlj popodne, a u njoj su sedela dvojica ljudi koji nemaju nijednu diplomatsku titulu starog tipa: Stiv Vitkof i Džared Kušner. Jedan je trgovac nekretninama, drugi je zet američkog predsednika. To su ljudi koji nose, kako je rekao Donald Tramp, „predlog za završetak rata”.

Detalji predloga nisu objavljeni. Nijedan. Znamo da dokument postoji, znamo ko ga nosi i znamo gde je odnet - ali šta u njemu piše, niko van te sobe ne zna. To je važno, jer mirovni plan čiju sadržinu nemaju ni oni koji će živeti pod njim nije plan, nego ponuda.

Vitkof i Kušner sleteli su u Moskvu oko podneva. Na aerodromu ih je dočekao Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik ruskog predsednika - čovek iz finansijskog, a ne iz vojnog miljea. Kremlj je potvrdio da će Putin razgovarati sa američkom delegacijom. Posle Moskve, isti izaslanici treba da odlete u Kijev i tamo sednu sa Volodimirom Zelenskim.

Tri dana tišine - i nijedan dan više

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, saopštio je da je Putin naredio trodnevnu pauzu u udarima na Kijev. Pauza počinje u ponoć 5. septembra. Prema Peskovu, odluka je povezana sa pripremom i održavanjem kontakata američkih pregovarača dok su oni u ukrajinskoj prestonici.

Pazite na formulaciju, jer je u njoj cela priča: ovo nije primirje. Nije prekid vatre na frontu. To je ograničena, vremenski definisana pauza nad jednim jedinim gradom - i to baš dok u njemu borave američki gosti. Bezbednost izaslanika je zagarantovana. Bezbednost Donbasa se ne pominje.

Zelenski je, pak, još pre Putinove odluke saopštio da Ukrajina neće izvoditi vazdušne udare dok traju posete. Obećao je da će Kijev omogućiti „normalno funkcionisanje ruskog vazdušnog prostora” kako bi Vitkof i Kušner bezbedno stigli do Moskve, a zatim je zatražio da Rusija učini isto dok su oni u Kijevu. I to je dobio - na tri dana.

Znači, obe strane mogu da prestanu da pucaju kada odluče. To nije tehničko pitanje, niti pitanje logistike. To je odluka, i danas smo videli koliko se brzo donosi kada postoji razlog. Razlog su, u ovom slučaju, bila dvojica putnika u jednoj letelici.

Balkan ovu scenu zna izbliza. I kod nas su postojali mirovni planovi koji su stizali stranim avionima, pregovarali se u tuđim zgradama i potpisivali slovima koje je lokalno stanovništvo čitalo tek nakon što je sve bilo rešeno. Dejton se nije napisao u Bosni. Prespa se nije napisala na Prespi. Ko je pročitao te tekstove pre nego što su postali obavezujući?

Pitanje koje ostaje nije da li će Putin primiti plan. Pitanje je šta u njemu piše - i koliko dugo će trajati pauza nakon što avion poleti nazad.