VMRO-DPMNE se danas pohvalio sa dve godine reformi u javnoj administraciji. Prema partijskom saopštenju, te reforme stvaraju „profesionalne, efikasne i odgovorne institucije”, sa kvalitetnijim uslugama za građane. Ključni korak, kažu, jeste novi Zakon o visokim rukovodiocima - sistem u kome će se prvi put najviše rukovodeće pozicije popunjavati preko javnog oglasa, sa jasnim kriterijumima i izborom prema znanju i iskustvu.

Na papiru, teško je osporiti ovo. Javni oglas umesto partijskog postavljanja, kriterijumi umesto poznanstva, praćenje rezultata umesto doživotne fotelje - to je upravo ono što makedonska administracija traži decenijama. Partija navodi i brojke: preko 1.000 administrativnih službenika već je prošlo obuke preko modernizovanog Centra za obuku i dobilo pristup elektronskom sistemu za učenje.

Ali saopštenje je partijsko, a partijska saopštenja se pišu da ubede, ne da informišu. Zato vredi zadržati se na jazu koji uvek postoji između zakona na papiru i njegove primene u kancelarijama. Zakon o visokim rukovodiocima može da predvidi javni oglas - ali oglas je pošten onoliko koliko je poštena komisija koja odlučuje. A komisije, kako znamo iz iskustva, umeju da imaju unapred napisanog pobednika.

Pravi test svake administrativne reforme ne meri se u saopštenjima niti u broju prošlih obuka. Meri se u jednom prostom pitanju: da li građanin koji ulazi u neku opštinu ili ministarstvo danas dobija bržu i časniju uslugu nego pre dve godine? Da li su rukovodioci izabrani zato što znaju, ili zato što su „naši”? Reforma obećana je dobra. Reformu sprovedenu tek treba da vidimo - i to ne preko pres-konferencija, već preko šaltera gde se građani svaki dan sudaraju sa državom.