Voda u Gostivaru bila je zagađena fekalijama. To je činjenica. Sve ostalo što se ove nedelje dešava oko nje je politika - i obe strane je vode kao da nije reč o nečemu što su ljudi pili.

Verzija Vlade

Premijer Hristijan Mickoski odbacio je kritike opozicije, ocenivši ih kao deo političke strategije. Njegov glavni prigovor odnosio se na jedno ime koje nedostaje u saopštenjima SDSM.

„Začuđen sam zašto prvopozvanog u ovom slučaju, a to je gradonačelnik opštine Gostivar, nikako ne možete da sretnete u saopštenjima SDSM. Mislim, kada kažem ‘začuđen’, to kažem ironično, jer je normalno da ista politička partija neće njega da pomene, pošto ga je podržala na lokalnim izborima”, rekao je premijer.

Naveo je da nadležnost ima Javno komunalno preduzeće, da istraga Tužilaštva i MUP-a još traje i da su zasad obezbeđena tri lica, uz mogućnost da budu obuhvaćeni i drugi za koje se utvrdi odgovornost ili učešće.

Mickoski je reakciju Vlade opisao rečju koja je postala mali spor sama po sebi: „Ova Vlada preduzima. Prvog momenta kada je dobila takav izveštaj, preduzela je: napravila je jednu robusnu akciju, pročistila sistem i ponovo ga vratila u nadležnost opštine Gostivar i u ruke komunalnog preduzeća.”

Dodao je da je i ranije bilo izveštaja o nekvalitetnoj vodi u Gostivaru, ali i u Prilepu, Kruševu i drugim opštinama - i pitao zašto tada niko nije podnosio krivične prijave.

Verzija opozicije

SDSM je odgovorio sarkazmom umesto dokumentom. Njihovo saopštenje ismeva premijera po povratku sa službene posete Belgiji: da je „najbolji u svemu: ekonomija, turizam, avio-saobraćaj, tehnologija, obrazovanje i IT”, da je prvog dana imao „milion tema” kako bi nadoknadio propušteno vreme u medijima, da „nikada nije bilo boljeg čišćenja”.

To je dobro napisan podsmeh. Ali podsmeh nije ni dokument, ni nalaz, ni odgovor na pitanje ko je tu vodu pustio u sistem.

Ono što nedostaje sa obe strane

Ako je voda bila zagađena fekalijama - a bila je - onda postoji izveštaj koji je to utvrdio. Postoji datum kada je napravljen. Postoji datum kada je stigao do nadležnih. I postoji period između ta dva datuma u kojem su ljudi nastavili da je piju.

Upravo su ti datumi stvar. Ne ironija o gradonačelniku, ne podsmeh zbog putovanja.

Jedna strana traži da se pomene gradonačelnik. Druga traži da se pomene ministar. Gostivarac koji želi da zna sme li da da vodu sa česme svom detetu nema odakle da dobije taj odgovor ni u jednom od ta dva saopštenja.

Tri obezbeđena lica i istraga koja traje jedina su realna tačka u celoj priči. Ako se ona završi imenima i datumima, ovo je bio pravi slučaj. Ako se završi tihim zatvaranjem, ovo je bio samo još jedan ciklus u kojem su dve partije razmenile rečenice nad jednom zagađenom cevi.