Vučić na samitu u Ukrajini, a Fon der Lajen otkazala posetu Beogradu: razmena s Ukrajinom skočila za 42 odsto

Srpski predsednik Aleksandar Vučić obratio se iz Ukrajine, gde je učestvovao na sastanku Karpatske inicijative. Slika vredi da se pogleda dvaput: čovek kome Brisel redovno zamera što ne uvodi sankcije Rusiji sedi na samitu u Ukrajini i razgovara s poljskim premijerom i rumunskim predsednikom.

Brojke koje nudi

Vučić je saopštio da je trgovinska razmena s Ukrajinom porasla za 42 odsto, uglavnom robom za široku potrošnju. Istakao je i da su na samitu učestvovali predstavnici država s ukupno oko 120 miliona stanovnika, pri čemu samo Ukrajina, Rumunija i Poljska skupljaju oko 90 miliona. Na događaju je bila prisutna i srpska razvojna agencija, koja je trebalo da investitorima predstavi šta zemlja nudi.

Od osam zemalja u inicijativi, kako je rekao, jedino Mađarska nije bila prisutna. To je detalj koji vredi zapamtiti bolje od bilo koje izjave sa samita.

Predsednik Srbije ocenio je kao dobar i bilateralni susret s poljskim premijerom Donaldom Tuskom, a za rumunskog predsednika Nikušora Dana rekao je da je značajno pomerio stvari oko izgradnje autoputa do Temišvara. Razgovarali su i o energetskom povezivanju i o turizmu. Ostao je, prema njemu, i bilateralni susret s Volodimirom Zelenskim.

Ono što nije bilo na dnevnom redu

Najzanimljivije iz ovog nastupa nije ono što se dogodilo na samitu, nego ono što se nije dogodilo u Beogradu. Upitan o otkazanoj poseti Ursule fon der Lajen Srbiji i Bosni i Hercegovini, Vučić je ocenio da su našli „elegantan način” da kažu da je to zbog izbora - i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji - i da ona dobro zna kakvo je javno mnjenje u Srbiji.

Prevod: vrh Evropske komisije nije hteo fotografiju s domaćinom nekoliko nedelja pred glasanje. To je politička računica, ne protokol.

Tu priča postaje balkanska, a ne samo srpska. Regionalna inicijativa za povezivanje - putevi, energija, turizam - izgleda kao stvar koju jedva ko može da ospori, dok se poseta visokog evropskog funkcionera meri izbornim kalendarom. Infrastruktura se gradi decenijama, a politička naklonost traje do sledećeg glasanja. Koliko puta je u poslednjih trideset godina region video upravo tu razliku?

Put do Temišvara ili energetski interkonektor ne prestaju da budu korisni u zavisnosti od toga ko je pobedio na izborima. Pitanje je da li i u Beogradu, i u Skoplju, i u Sarajevu ti projekti dobijaju isti pažljiv tretman kao fotografije sa samita - ili i oni služe pre svega kao kulisa.