Državna proslava za 35 godina nezavisnosti. Milioni evra narodnog novca. I na njoj - zastava koja nije državna zastava Makedonije.

Vlada je juče to objasnila kao „umetničku instalaciju". Opozicija je danas zatražila imena, fakture i odgovornost.

Šta traži SDSM

Sekretar za međunarodnu saradnju SDSM-a, Andrej Žernovski, na konferenciji za novinare zatražio je od Vlade da objavi četiri stvari: koja firma je izradila zastavu, ko je bio zadužen za vizuelni performans, koliko je koštala cela proslava i ko će preuzeti odgovornost.

„Na njihovoj zvaničnoj organizovanoj proslavi 35 godina nezavisnosti države, plaćenoj milionima evra narodnog novca, Mickoski i njegova Vlada ponizili su državu i ponizili građane", izjavio je Žernovski, dodajući da smo umesto izvinjenja dobili „tragikomično objašnjenje" da je ono što smo videli bila umetnička instalacija.

Žernovski je izvadio i zakon. Prema članu 4 Zakona o upotrebi grba, zastave i himne jasno je propisano kako sme da se koristi državna zastava, a član 30 predviđa prekršajnu odgovornost ukoliko organizator javnog događaja greškom ili neznanjem istakne pogrešnu zastavu.

Ovde je opozicija u pravu - i baš zato treba proveriti

Pitanje „koja firma ju je izradila i koliko je koštala" tačno je pitanje koje opozicija treba da postavlja, nezavisno od toga koja je partija u opoziciji. Javna nabavka za državnu proslavu je dokument koji postoji. Izvođač ima ime. Faktura ima iznos. Ako Vlada objavi ta tri podatka, tema se zatvara za jedan dan.

Ako ih ne objavi - onda pitanje postaje zanimljivije od same zastave.

Primetite i šta kaže sam zakon: odgovornost postoji i kada je greška „greškom ili neznanjem". Znači opravdanje „nismo hteli" nije odbrana predviđena u članu 30, nego baš slučaj koji taj član pokriva.

Gde partijska bitka prevazilazi pitanje

Drugi deo nastupa je drugačiji žanr. Žernovski tvrdi da Vlada pravi „reviziju ključnih istorijskih činjenica" jer su na proslavi nedostajali članstvo u NATO-u, članstvo u UN i kandidatski status za EU - jer, kako je rekao, VMRO-DPMNE nema udela ni u jednom od tih uspeha.

To je čisto partijsko obračunavanje oko toga ko ima pravo da se potpiše na koji istorijski datum, i ta rasprava u Makedoniji traje decenijama bez ijednog pobednika. Simboli nisu vlasništvo partije koja je bila na vlasti kada su usvojeni - oni su 11. avgusta 1992. izglasani u Sobranju, glasovima sa više strana.

Ostaje osnovno: postoji zakon, postoji član sa kaznenim odredbama, postoji javna nabavka sa izvođačem i iznosom. To nije pitanje interpretacije, nego dokumenta koji će ili biti objavljen, ili neće.