U 21 čas i 54 minuta sinoć Skoplje se zatreslo. Ne mnogo - magnituda 2,5 po Rihteru, intenzitet od trećeg do četvrtog stepena po Evropskoj makroseizmičkoj skali. Dovoljno da se oseti, nedovoljno da ostavi štetu.

Prema Seizmološkoj opservatoriji pri Prirodno-matematičkom fakultetu, epicentar je u skopskom epicentralnom području. Evropsko-mediteranski seizmološki centar ga locira oko 11 kilometara severoistočno od Skoplja, u pograničnom regionu između Kosova, Srbije i Makedonije, na dubini od 15 kilometara.

Male razlike u podacima, ista poruka: zemlja pod gradom se pomera.

Ono što nije vest

Zemljotres magnitude 2,5 neće ući ni u jedan godišnji izveštaj kao značajan događaj. Ovaj region generiše desetine takvih godišnje i najveći deo njih niko ni ne oseti.

Ali Skoplje nije bilo koji grad kada je ova tema u pitanju. To je grad izgrađen na podsetniku iz 1963. godine, u kome su mnoge zgrade starije od sadašnjih standarda za gradnju i u kome seizmičko ojačanje postojećeg stambenog fonda odavno nije tema nijednog budžeta.

2,5 stepeni po Rihteru znači da će svi večeras mirno spavati. Dobro je. Pitanje je samo da li je jedina stvar koja se dešava posle svakog takvog potresa to što ljudi jedan dan pričaju o njemu, a onda zaborave do sledećeg puta.