„Znam da ništa ne znam" - misao koja se tradicionalno pripisuje Sokratu i koja simbolizuje mudrost, skromnost i svest da uvek ima šta da se nauči.

Samo kod naših političara, izgleda, takva dilema ne postoji. Za njih je gotovo uvek sve unapred poznato, svaka odluka je „najbolja", svaka politika je „bezgrešna", a kritika se najčešće doživljava kao napad, umesto kao prilika za poboljšanje.

Da imaju bar malo Sokratove skromnosti, možda bi češće slušali građane, a ređe ubeđivali sebe da su uvek u pravu.

Prava mudrost nije misliti da znaš sve, već biti svestan da uvek ima šta da se nauči.

Mudrost je znati da je svaki čovek najstručniji u svojoj oblasti. Lekar u medicini, inženjer u tehnici, nastavnik u obrazovanju, poljoprivrednik na njivi, preduzetnik u biznisu, naučnik u istraživanju...

Nijedan čovek ne može biti vrhunski stručnjak za sve. Zato najveća mudrost nije imati sve odgovore, već slušati one koji zaista znaju.

Samo tako se donose dobre odluke. Sve drugo je samopouzdanje bez pokrića.