Epiktet je bio rob. To je podatak koji se obicno preskace kada se citira njegova recenica da niko nije slobodan ako nije gospodar samog sebe - a upravo mu taj podatak daje tezinu, jer je nije izgovorio covek koji je birao sve.

Psiholoskinja Violeta Asedo Herera, autorka knjige „Porodica u kojoj zivimo”, kaze da savremeno citanje te recenice nije o odbacivanju drugih. „Biti gospodar sebe vise ima veze sa tim da mozes da odlucis kako zelis da zivis i postupas, a da ti ponasanje ne bude stalno vodjeno onim sto drugi ocekuju”, objasnjava ona.

Razlika je suptilna i zato je vazna. Autonomija ne znaci da te misljenje drugih ne zanima. Znaci da ti odluka, kada se donese, izgleda kao tvoja.

Test koji predlaze je jedna recenica i traje tri sekunde: „Da niko nije mogao da komentarise moju odluku, da li bih izabrala isto?” Ako je odgovor ne, onda izbor nije bio tvoj - bio je dogovor sa publikom koja cak nije ni bila u sobi.

Autenticnost, kaze ona, takodje nije ono sto se prodaje pod tom recju. „Biti autentican vise ima veze sa izvesnom koherentnoscu izmedju onoga sto mislimo, sto cenimo i kako postupamo.” Nije poza, nego poklapanje - i proverava se samo po delima.

Drustvene mreze ovaj racun otezavaju, jer ga cine brojcanim. Odobravanje drugih oduvek je postojalo, ali nikada nije bilo vidljivo u obliku brojke koja raste ili stoji. Kada spoljna potvrda dobije metriku, autonomija postaje stvar koja trazi svestan napor.

Jos jedan koristan podatak: autonomija nije jedna. Mozes biti potpuno samostalan na poslu, a u vezi funkcionisati po ocekivanjima koja nikada nisi izabrao. Zato Asedo Herera savetuje da se provera radi po kontekstu, a ne globalno.

I na kraju, o kajanju. Najveci deo onoga sto zovemo grizom savesti, kaze ona, zapravo je razocaranje nekog drugog koje smo nosili kao svoje. Pitanje kojim se zavrsava je kratko: koliko od onoga sto radim sam zaista izabrao ja?