Haljina je nestala u egzilu i našla se posle 56 godina: grčko kraljevsko venčanje od 18. septembra 1964.

Dana 18. septembra 1964. godine, u atinskoj katedrali Blagovesti, udala se jedna devetnaestogodišnja danska princeza za grčkog kralja koji je vladao samo šest meseci. Pre tačno 62 godine. Konstantin je imao 24 godine i na tron je seo pošto mu je otac umro od raka želuca. Ana Marija je promenila protestantsku veru za grčku pravoslavnu da bi mogla da se uda. Niko tada nije znao da je to početak poslednjeg grčkog kraljevskog venčanja.

Upoznali su se kada je ona imala dvanaest godina, tokom njegove posete Kopenhagenu. Prijateljstvo je počelo kada je on napunio devetnaest. Kada je postao kralj, čekao je da ona postane punoletna da bi se venčali. To je priča koju u dvorskim krugovima pričaju kao romansu, a gledano spolja to je i raspored u kojem svi čekaju kalendar.

Nevesta je došla kočijom, kao i mladoženja, u pratnji svoje majke, kraljice Frederike. Obred je vodio arhiepiskop Hrisostom Drugi. Krune Romanovih nad glavama mladenaca držali su evropski vladari - Harald iz Norveške, Karl Gustav iz Švedske, Čarls iz Engleske i Huan Karlos iz Španije. Četvorica koji će kasnije svi sesti na svoje prestole, u sobi u kojoj niko nije znao ko će izgubiti svoj.

U 11:30 časova, 101 topovski hitac saopštio je Grčkoj novu kraljicu. Preko 1.000 gostiju iz svih velikih kraljevskih kuća, aristokratije i visokog društva.

Haljina je bila jednostavna, i to je bilo namerno. Stvorili su je danski dizajneri Holger Blom i Jorgen Bender - šlep od šest metara, mat saten i struk ispod grudi, inspirisan francuskom dvorskom modom s početka devetnaestog veka. Dekolte u obliku čamca, francuski rukavi i nabori na grudima. Haljina je nestala u decembru 1967. godine, kada je porodica otišla u egzil u Rim, i pojavila se ponovo tek u novembru 2023. godine, pri renoviranju palate Tatoi - nekadašnje rezidencije grčkog dvora. Pedeset šest godina u jednoj prostoriji koju niko nije otvorio.

Veo nije bio nov. Čipka iz Irske u stilu Julijeta, koju su pre nje nosile i njena majka i njena baka. Baba, Margareta od Konota, nosila je isti veo kada se udala za švedskog kralja Gustava Šestog Adolfa, u kapeli Svetog Đorđa u Vindzoru.

Tijara je bila poklon jednog Egipta koji više ne postoji. Izradio ju je Kartje, a egipatski i sudanski hediv Abas Drugi poklonio ju je princezi Margareti od Konota 1904. godine. Upoznali su se na balu u palati potkralja u Kairu. Dijamanti i lovorove spirale, preko šezdeset godina kasnije na glavi neveste u Atini. Oko vrata je nosila i krst od brilijanata.

Šlep su nosile šest princeza: Irena od Grčke, Ana iz Ujedinjenog Kraljevstva, Kristina iz Švedske, Margareta iz Rumunije, Tatjana Radzivil i Klarisa od Hesena. Sve u belom, s mašnama na struku i izvezenim rubovima.

Posle obreda, povorka je krenula ka kraljevskoj palati u Atini. Vladavina je trajala manje od jedne decenije. Petoro dece - Aleksija, Pavle, Nikolas, Teodora i Filip - i jedan egzil koji je počeo tri godine posle tog venčanja. Ona fotografija od 18. septembra 1964. danas ne izgleda kao početak vladavine, nego kao poslednja vedra slika pred nešto drugo.