Karlos Arginjano 6. septembra puni sedamdeset i osam godina i dalje svaki dan stoji pred kamerom i kuva. Pitan šta jede ujutru, dao je odgovor koji nema ništa zajedničko ni sa jednim od trendova koje prodaju njegovoj publici.

„Volim da stavim protein; skoro svaki dan jedem jaje”, kaže on. Pored jajeta - paradajz, šunka i kafa. To je sve. Nijedan prah, nijedan dodatak, nijedno ime sa engleskom etiketom.

Trideset metara

Ono što odgovor čini zanimljivim jeste sledeća rečenica. Jaja su mu od sopstvenih koka, a kokošinjac je trideset metara od kuće. Pravi ih ili kao kajganu ili kao omlet.

Trideset metara je cifra koja kod nas i dalje mnogima nešto znači. Razlika između jajeta koje ima biografiju i jajeta koje ima barkod. To nije sentimentalnost - to je jedina provera koju običan čovek zaista može da uradi sam, bez laboratorije i bez poverenja u etiketu.

Ostatak dana

Hodanje do deset kilometara dnevno, najčešće sam i u tišini. Četrdeset pet minuta vežbi u sali. I vatsu - opuštanje u toploj vodi, za one koji ne znaju termin. Kada su ga pitali šta bi izabrao za poslednji obrok u životu, odgovorio je bez razmišljanja: nešto sa jajima.

Njegov sin Joseba već vodi po jedan dan nedeljno emisije. To je ono što zaista govori koliko je pažljivo napravljeno sve ovo - čovek koji još stoji pred kamerom već je počeo da je predaje.

Najbogatija industrija u svetu zdravlja živi od toga što te ubeđuje da je odgovor komplikovan. Deda sa kokošinjcem u dvorištu i deset kilometara hodanja dnevno nema šta da ti proda - i upravo zato njegov doručak zvuči neverovatno jednostavno.