Šesnaestog avgusta u skopskim Bardovcima aktivirana je eksplozivna naprava. Dva dana kasnije, na konferenciji za novinare, SDSM je pustio snimak događaja i postavio pitanje koje je, ako je tačno, teže od same eksplozije: zašto javnost nije saznala odmah.

Od tog trenutka priča je prestala da bude bezbednosna i postala politička.

Šta tvrdi opozicija

Generalni sekretar SDSM-a, Aleksandar Saša Dimitrijević, zatražio je da Javno tužilaštvo odmah otvori istragu. Prema partiji, bomba je bačena u dvorište povezano sa Milkom Boškovskim, policajcem u odeljenju za organizovani kriminal u MUP-u.

SDSM tvrdi, pozivajući se na informacije od zviždača, da napad proizlazi iz nerealizovanih biznis-dogovora i provizija od 300.000 evra za tendere u REK-u i za građevinsko zemljište u Skoplju. Partija ističe i da je policajac ranije bio prijavljen da je tražio mito od 200.000 evra, i tvrdi da postoji povezanost sa šurakom premijera Hristijana Mickoskog. Odatle traže odgovornost od ministra unutrašnjih poslova Panča Toškovskog.

Šta odgovara vlast

VMRO-DPMNE je reagovao istog dana sa tri tvrdnje. Prvo, MUP je prijavio incident u svom dnevnom biltenu, sa fotografskim dokazom. Drugo, bomba nije bačena u dom policajca, nego u dom njegovog oca. Treće, SDSM nema dokaze - ima samo „šarenu priču i spekulacije”.

Celu opozicionu izjavu nazvali su proizvodom „fabrike lažnih vesti”.

Ono što su obe strane preskočile

Pogledajte šta se zapravo osporava u te tri tačke. Da je bilo eksplozije - ne osporava se. Da je kuća povezana sa zaposlenim u odeljenju za organizovani kriminal - ne osporava se. Ono što se osporava jeste čija je tačno kuća i da li je objavljeno u biltenu.

To je razlika u adresi, ne u slučaju. Ako je u dvorište porodice policajca iz organizovanog kriminala bačena bomba, pitanje „da li je njegova ili očeva kuća” nije odgovor - to je fusnota.

Nijedna od tri tvrdnje vladajuće partije ne odnosi se na suštinu: da li su postojale provizije, da li je postojala prijava za mito od 200.000 evra, i šta je Tužilaštvo uradilo po njoj. Na ta pitanja odgovara tužilac, ne portparol.

Ko treba da govori sledeći

SDSM je kasnije objavio i snimak sa bezbednosne kamere. Javnost sada ima video eksplozije, dva partijska saopštenja i nijednu institucionalnu izjavu o sadržaju optužbi.

Ako su tvrdnje netačne, to utvrđuje istraga, ne saopštenje. Ako su tačne, onda pitanje nije ko je verodostojniji u prepisci, nego zašto je eksplozija povezana sa čovekom iz odeljenja za organizovani kriminal stigla do javnosti preko konferencije za novinare opozicione partije, a ne preko institucije koja vodi tu borbu.