Brent sirova za julsku isporuku - 105,76 dolara po barelu. Više od 4 odsto rasta za jedan dan. Tek prošle nedelje cena je padala na 96 dolara dok je još postojala nada za diplomatsko rešenje tenzija SAD-Iran. Sad - realnost je udarila nazad.

Pregovori oko Ormuskog moreuza pokazali su „malo napretka". Donald Tramp je poslednji iranski odgovor opisao kao „potpuno neprihvatljiv" i vratio pretnje na sto. Iran je sa svoje strane odbio američki predlog. Benjamin Netanjahu je izjavio da će izraelski konflikt „nastaviti" dok se pitanje iranskog nuklearnog programa ne reši.

Analitičari ističu - ovo nije kratkoročna cena. Kriza može da traje. Ako se moreuz potpuno zatvori - scenario koji nije nemoguć - analize predviđaju cenu od 150 dolara po barelu. To je rast od još 40 odsto u odnosu na sadašnju. Globalna recesija. I još više cene svega - od dizela do brašna do rezervnih delova.

Zašto Ormuski moreuz? Zato što „značajan deo" globalnog izvoza nafte i gasa prolazi kroz njega. Između 10 i 12 miliona barela dnevno. Ako se zatvori, ne gubi samo Iran izvoz. Sve zemlje izvoznice u Zalivu - Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt - su blokirane.

Za Balkan ovo je direktan udarac. Naša nafta se uvozi preko grčkih i mediteranskih ruta - ali cena je globalna. Kada Brent probije 105 dolara, dizel na pumpama ide gore za 7-10 dana. Transport poskupljuje. Hrana poskupljuje. Sve.

Još jedna pogođena strana - južnokorejske akcije, koje su pale. Korejske kompanije zavise od stabilnog izvoza i niz industrija je povezan sa energijom. Kada cena nafte nije stabilna, i investitori beže od akcija kompanija sa visokim energetskim troškovima.

Makedonija nema svoje naftne rezerve na nivou na kome može da reaguje. Nema ni značajne strateške rezerve. Kada globalne cene skoče, i naš budžet i naši građani plaćaju - sa nedelju ili dve zakašnjenja. To je cena globalnog konflikta u kome ne učestvujemo - ali koji nas ne ostavlja po strani.