Donald Tramp ove nedelje putuje u Peking sa 16 direktora najvećih američkih korporacija. Pored Ilona Maska (Tesla) i Tima Kuka (Apple), u delegaciji su i šefovi Boeinga, BlackRocka, Mete, GE Aerospacea, Microna i agrarne Cargill.

Cilj - trgovinska normalizacija. Očekivani rezultat - „forumi za olakšavanje međusobne trgovine i investicija". Drugim rečima, Vašington i Peking pokušavaju da zatvore carinski spor koji je tresao globalna tržišta poslednja tri meseca.

Jedna od najvećih transakcija na stolu - 500 aviona Boeing 737 MAX za Kinu. To je prva velika porudžbina američkih aviona iz Kine od 2017. godine. Za Boeing - spas. Za Kinu - poruka da je deo trgovinskih nesporazuma spremna da se diskutuje.

Ko nije na putu? Džensen Huang, šef Nvidije. I to iznenađuje sve. Kina trenutno želi pristup naprednim AI čipovima Nvidije, a Huang je čovek koji to prodaje. Ipak, nije pozvan.

Zašto? Prema Henrieti Levin, bivšoj direktorki za Kinu u američkom savetu za nacionalnu bezbednost, razlog je nacionalna bezbednost. Huang je bio spreman da pritisne Trampa za veće otvaranje američkog AI tržišta prema Kini - a to je upravo ono što bezbednosni agenti ne žele. Bela kuća bira - trgovinu sa Apple i Boeingom, ne sa Nvidijom.

Za kontekst - Tramp je 2017. godine u Peking putovao sa 29 direktora. Sada 16. Za pet godina delegacija se smanjila skoro za polovinu. To odražava komplikovano političko tlo u SAD - nisu sve kompanije otvorene za bliske odnose sa Kinom, i nisu sve dobrodošle na beli avion.

Za Balkan ovo nije daleka vest. Cena nafte, cene elektronike, rezervni delovi - sve ide preko trgovinskih odnosa između SAD i Kine. Ako delegacija vrati dogovore, to znači stabilnost cena. Ako se vrati praznih ruku, čekaju nas novi šokovi na tržištima. A obično, Balkan te šokove plaća prvi.