Briga o sebi zvuči kao luksuz - nešto što ćeš sebi dozvoliti tek pošto završiš sve drugo. Problem je što to „sve drugo” nikada ne završava. I tako, dan za danom, čovek ostaje poslednji na svojoj listi.

Baš to je zamka koju stručnjaci opisuju: ubrzani tempo, porodične i radne obaveze i kultura koja nas uči da prvo mislimo na druge teraju nas nesvesno da se zapostavljamo. Spavamo manje, jedemo na brzinu, odlažemo preglede, ignorišemo umor. A onda se pitamo zašto nemamo energije.

Prvo treba razjasniti šta uopšte znači briga o sebi. Društvene mreže su je svele na penu u kadi i dan u spa-centru, ali istina je jednostavnija i teža - to je pažnja prema fizičkom, emocionalnom i mentalnom zdravlju. Da slušaš sebe, da poštuješ svoje granice i da donosiš odluke koje ti koriste na dug rok.

Savet prvi: zakaži sebi vreme za sebe kao da je važan sastanak. Petnaest do dvadeset minuta dnevno za šetnju, čitanje, vežbu ili mirovanje - i štiti to vreme isto kao što bi štitio poslovni termin. Nije sebično ne odreći se sebe.

Savet drugi: oslobodi se osećaja krivice. Briga o sebi ti ne oduzima brigu o drugima - naprotiv. Kada si odmoran i priseban, donosiš bolje odluke i najbližima nudiš uravnoteženiju verziju sebe. Prazna posuda ne puni ništa.

Savet treći: ne zaboravi na um zajedno sa telom. Prava briga traži i mentalni predah - ostavi telefon po strani i posveti se nečemu bez pritiska. Meditacija, tišina, šetnja bez cilja - to je kiseonik koji retko sebi dozvoljavamo.

Na kraju, poenta je jednostavna, ali neudobna: blagostanje nije nagrada koju zaslužuješ pošto završiš obaveze. Ono je osnova koja ti daje snagu da ih uopšte završiš. Pitanje je samo da li ćeš pričekati još jednu nedelju - ili ćeš početi danas.