Hrvatska koči Crnu Goru pred vratima EU, a Knežević poziva na ustanak

Hrvatski premijer Andrej Plenković odgovorio je na poziv na ustanak koji je uputio prosrpski crnogorski političar Milan Knežević zbog hrvatskih zahteva u pregovorima Crne Gore sa Evropskom unijom. Plenković je rekao da ne veruje da bi državni vrh u Podgorici stao iza ovakvih predloga: „Ne vidim baš da bi premijer, predsednik države ili ministar spoljnih poslova sledili ovakve briljantne ideje.”

Knežević, predsednik Demokratske narodne partije i poslanik u crnogorskoj skupštini, poručio je da ako vlada prihvati hrvatske zahteve, „moraćemo da se samoorganizujemo, nemamo drugog izbora”. On je protiv bilo kakvih ustupaka oko granice, školskog broda „Jadran” i ratne odštete. U istom govoru otišao je i dalje: „Bog dao da vas sve ukrcaju na taj ’Jadran’ i pošalju u Loru ili dignu u vazduh.”

Reč je o političaru kojeg je Hrvatska 2024. proglasila nepoželjnom osobom, nakon što je crnogorska skupština usvojila rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mauthauzenu. Ovaj put napao je i crnogorsku vlast jer je promenila ime bazena u Kotoru, koji je nosio ime vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića - povezivanog sa maltretiranjem hrvatskih zarobljenika u logoru Morinj.

Osam zahteva i izbrisani rokovi

Pozadina je ozbiljnija od reči jednog poslanika. Hrvatska je ostalim članicama EU predstavila osam zahteva prema Crnoj Gori: šest se odnosi na pregovaračko poglavlje 23, koje obuhvata pravosuđe i osnovna prava, a dva na poglavlje 31, o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. Među otvorenim pitanjima su vlasništvo nad školskim brodom „Jadran”, razgraničenje na Prevlaci, odšteta za žrtve ratnih zločina i druga nerešena pitanja iz ratova devedesetih.

Ove nedelje Zagreb je pokazao da ne priča u prazno. Na zahtev Plenkovića, iz zaključaka Evropskog saveta izbrisani su rokovi prema kojima je Crna Gora trebalo da dogovori zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja godine i da što pre završi izradu pristupnog ugovora.

Plenković uporno ponavlja da Hrvatska podržava ulazak Crne Gore u EU i da ne želi da je blokira - samo očekuje konkretne korake u rešavanju dugogodišnjih sporova. Neka pitanja, kaže, mogu brzo da se reše, a za druga treba bar da počnu ozbiljni razgovori. Ako se to ne desi, put Podgorice ka Uniji mogao bi da bude sporiji. Podrška i uslov u istoj rečenici - formula koju na Balkanu odavno znamo napamet.

Makedonija ovu scenu zna iz prve ruke: bugarski veto, protokoli, zahtevi o istoriji i identitetu ubačeni u pregovarački okvir. Crna Gora je do sada važila za predvodnika u regionu na putu ka Uniji. Da li će baš sada naučiti da u EU ne ulaziš kada ispuniš kriterijume, već kada se sused složi da si ih ispunio?