Vučić u dogovoru o ruskom dizelu vidi alibi: Srbija više nije jedina koja ne uvodi sankcije Rusiji

Dogovor o ruskom dizelu u Vašingtonu se prodaje kao način za jeftinije gorivo. U Beogradu ga Aleksandar Vučić čita drugačije. Nosilac liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija” u obraćanju uživo na društvenim mrežama ocenio je da dogovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina menja stvari u svetu - strateški. „Ne zbog 300.000 tona ili više miliona tona dizela, to su sitnice. Mnogo je važnije što su Amerikanci time presekli lanac sankcija koji postoji prema Ruskoj Federaciji”, izjavio je.

Izjava nije prošla neprimećeno u Moskvi. Ruski mediji, među kojima RBK i TASS, posebno su istakli njegovu ocenu da je Vašington prvi odstupio od dosadašnje politike sankcionog pritiska na Rusiju. Prema RBK, Vučić je Trampa opisao kao pragmatičnog lidera koji pokušava da reši unutrašnje ekonomske probleme SAD - pre svega visoke cene goriva.

Brojke iza dogovora su konkretne. Devetog oktobra, posle telefonskog razgovora Trampa i Putina, američko Ministarstvo finansija izdalo je opštu licencu broj 135, kojom su do 7. aprila 2027. dozvoljene transakcije povezane sa prodajom, transportom i uvozom ruskog dizela, uključujući i na američko tržište. Tramp je najavio da će Rusija najpre isporučiti preko 300.000 tona, zatim još 500.000 tona u novembru i još milion tona kasnije.

Osvrćući se na procene da bi Moskva mogla da zaradi šest do sedam milijardi dolara, Vučić je podsetio da proizvodnja i isporuka gutaju 60 do 70 odsto te sume. Politička dobit je, prema njegovim rečima, mnogo veća: Rusija dobija šansu da naruši jedinstvo Zapada oko sankcija i dodatno produbi neslaganja između Vašingtona i evropskih prestonica.

A onda dolazi deo namenjen domaćoj publici. Prema Vučiću, Srbija više nije usamljena u odluci da ne uvodi sankcije Rusiji, jer se sada ni za SAD ne može reći da u potpunosti sprovode dosadašnja ograničenja. Istovremeno je upozorio da očekuje još jači evropski pritisak na Beograd da se pridruži sankcijama - iako je sam Vašington odlučio da olabavi deo svojih mera.

Logika je poznata svakome ko prati balkansku politiku: kada veliki menjaju pravila, manji u tome traže potvrdu da su oduvek bili u pravu. Beograd godinama balansira između Brisela i Moskve. Da li jedan dogovor o dizelu zaista menja tu jednačinu - ili joj samo daje novi argument za izbornu poruku?